Bavi se vazduhoplovstvom
 
 
Bavi se vazduhoplovstvom
 
 

Na početak Na početak

RAZVOJ VAZDUHOPLOVSTVA U VOJVODINI

                            
Vazduhoplovstvo, na ovim našim prostorima, ima izuzetno dugu i bogatu tradiciju. Još krajem XIX veka, na nebu, nad uspavanom Panonskom ravnicom, s vremena na vreme, vidjali su se baloni kako lebde nošeni vetrom i vazdušnim strujama, pa su ih u narodu nazivali “lebdilje” i “vazdušne lopte”. Početkom XX veka u Sloveniji, Vojvodini i Hrvatskoj pravljeni su leteći modeli jedrilica, što će kasnije koristiti budućim konstruktorima u izgradnji pravih letelica. Tako je  pančevački lekar, Dr.Vladimir Aleksić, pravio  modele jedrilica koje je puštao sa krova svoje ordinacije, da bi ih kasnije pravio u prirodnoj veličini.

17. oktobra 1909. Dr. Aleksić je napravio prvi uspešan  let dvokrilom jedrilicom, sopstvene konstrukcije. Letelica je gradjena u dvorištu Aleksićevog sanatorijuma uz pomoć stolara, majstor Jordana. Jedrilica je izradjena od lakog drveta i španske trske a bila je presvučena platnom. Probni let je napravljen na terenu Gradskog vašarišta, u blizini današnje fabrike “Utva”.

Očevici su pričali da je Aleksić seo za komande jedrilice u centru donjeg krila, dok su pomoćnici zategli gumeno uže i na njegov znak pustili jedrilicu koja je kao iz praćke poletela na visinu od petnaestak metara. Na žalost, zbog snažnog vetra ili nedovoljne stabilnosti, jedrilica se srušila na zemlju  i delimično oštetila. Iako Aleksić nije bio povredjen, ovaj incident i kasnije prerana smrt, sprećili su ga da u jedrilicu ugradi motor, što mu je bila namera. Ipak, Dr.Vladimir Aleksić je naš prvi jedriličar, prvi Srbin, konstruktor i  pilot, koji je poleteo na jedrilici sopstvene konstukcije.
                                       
Jun 1910.g.  Ivan Sarić,  knjigovodja iz Subotice, svestrani sportista, biciklistički i motoristički as, zaljubljenik u vazduhoplovstvo, godinama je pratio šta se dešava u svetu, od braće Rajt pa do pionira francuske avijatike, Luja Blerioa, koji je prvi preleteo Lamanš, i tako osvojio nagradu britanskog lista “Dejli mejl” od 10.000 funti. Sarić je 1909.g. upoznao Blerioa, na aerodromu kraj Pariza, gde je, krijući se od čuvara, krišom snimio njedgov monoplan (jednokrilac). Nabavio je neophodnu literaturu i uz obećanje nekih prijatelja da će dobiti, tada jedan od najboljih avionskih motora “Anzani”, vratio se u Suboticu. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja i malera koji su ga pratili, Sarić je krajem juna 1910. godine, uspešno izveo svoj prvi let.  Tako je Ivan Sarić postao prvi čovek na ovim našim prostorima, koji je uspešno poleteo spravom težom od vazduha, pokretanom sopstvenim motorom. Sarić je ubrzo  shvatio da mu slab motor od 25 ks predstavlja problem za pravljenje dužih letova, a u nedostatku novca da kupi jači, Sarić je,  uz pomoć subotičkih kovača i drugih majstora, uspeo da napravi nov motor! Da ovo Sarićevo remek-delo, petocilindrični motor od 50 KS, nije sačuvan u Muzeju Jugoslovenskog vazduhoplovstva, teško bi bilo poverovati, da je jedan opštinski službenik, uspeo da davne 1910. godine, napravi takav tehnički podvig!  Sa novim motorom i ojačanim avionom Sarić je  16. oktobra 1910. godine svojim sugrađanima priredio “javni let”  preletevši, tom prilikom,  celo konjsko trkalište u Subotici. Naredne godine Sarić je sa novim, još jačim motorom i usavršenim avionom, nastavio sa svojim letovima, uspešno praveći zaokrete i druge manevre. (Začeci avijacije str.31)

U Novom sadu je, krajem 1912. godine, Ministarstvo vojske Austro-Ugarske, iz Beča, zakupilo 150 jutara zemlje i na pustari Isailovo, pet kilometara severozapadno od grada, napravilo prvi vojni aerodrom sa travnato-zemljanom poletno-sletnom stazom. Posle proboja Solunskog fronta, štab Srpske eskadre prelazi u Novi Sad, pa tako proslavljeni srpski avijatičari novembra 1918.g. dolaze na novosadski vojni aerodrom. Tokom 1919.g. u Novom Sadu je formirana  Vazduhoplovna komanda Kraljevine SHS sa sedištem na Petrovaradinskoj tvrđavi, otvaraju se Vazduhoplovni arsenal i škola za obuku avionskih mehaničara i specijalista, Izvidjačka škola i  Škola za rezervne pilote oficire,  pa tako Novi Sad postaje centar Srpske avijatike.

11. iI 12. maja 1913. g. u Novom sadu je održan prvi aeromiting, “krilatička utakmica”,  na kojoj je pukovnik austrougarskog vazduhoplovstva, Milan Uzelac, Srbin iz Like, izveo “let u vis i vešto spuštanje, pucao u vazduh iz pištolja i bacao cveće koje je prisutna publika dočekivala i hvatala”, zabeležila je tadašnja štampa. 

2. avgusta 1924. godine, na Svetog Iliju, prvi put je, na vojnom aerodromu u Novom Sadu, kasnije nazvanom “Jugovićevo” ustanovljena i proslavljena  Krsna slavu pilota i mehaničara. Krsna slava, Sveti Ilija se i danas slavi u vojnom, civilnom i sportskom vazduhoplovstvu. (Slika CD)

16. novembra 1923. godine u Novom Sadu  je osnovana Fabrika aviona  i hidroplana “Ikarus” pod nazivom »Prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva Kovačević i društvo«.  Odmah po osnivanju napravljena su 4 školska aviona tipa »Brandenburg« od kojih je prvi završen i ispopručen Komandi vazduhoplovstva u martu 1924.g. »Ikarus« je 1927. godine preseljen u Zemun, gde su izgradjeni novi hangari i savremene radionice u kojima je bilo zaposleno preko 3.000 radnika i inženjera, dok su u  Novom Sadu i dalje pravljeni hidroplani, a probni letovi su vršeni na Dunavu. U »Ikarusu« je do kraja 1940. proizvedeno 464 aeroplana i hidroplana za potrebe Komande vazduhoplovstva i Komande mornarice. Do kraja 1958.god. kada prestaje sa ovim programom, u “Ikarusu” je napravljeno 610 aviona različitih tipova domaće konstrukcije ili po licenci poznatih stranih proizvođača.

 

 

 
 
 
     
       
 
Copyright © 2008 - Redesign 2010 - All rights reserved Vazduhoplovni Savez Vojvodine & A.M.A. Lalicic