Na početak

PADOBRANSTVO

Želite da osetite pravi adrenalin u sebi, dovoljno ste «ludi» da skočite iz ispravnog aviona u ambis ispod vas, onda je padobranstvo prava stvar.
Discipline: Skok na cilj
Figure (u vazduhu)
Relativ
Para-ski

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Padobranstvo je, danas, pre svega, atraktivan „ekstremni“ sport, namenjen hrabrim mladićima i devojkama, zaljubljenicima plavih visina,  željnih uzbuđenja i „adrenalina“ za  samopotvrđivanjem i dokazivanjem svoje hrabrosti i neustrašivosti.  Padobranstvo je ostvarenje davnašnjeg čovekovog sna za letenjem poput ptica i sigurno je najbliže osećaju visine i neposrednog leta ili propadanja kroz vazduh, sve jedno, dok vam vetar šiba lice, u slobodnom padu, na putu ka zemlji.
 
Padobranstvo, kao priznata grana vazduhoplovnih sportova (od strane Međunarodne vazduhoplovne federacije FAI)  ima više takmičarskih disciplina: 

- Skok na cilj,
- Figure,                                                                                                             
- Para-ski takmičenja (kombinacija skokova na cilj i skijaškog slaloma),                                                       
- Relativ-Formating Skydiving (unapred zadati grupni likovi koje ekipa od 2, 4, 8 ili 16 padobranaca treba da izvede)
- Canopy (atraktivna i opasna disciplina u kojoj 4, 8 ili više padobranaca „slažu“ padobrane jedan 
iznad drugog i vrše određene promene tokom leta.                                  
- Canopy piloting (upravljanje brzom kupolom i prolazak kroz „kapiju“),
- Wingsuit Flying (jedna od novih disciplina gde u slobodnom padu treba preći što veću razdaljinu           
od mesta iskakanja),
- Skysurfing (padobranski skok sa daskom za surfovanje),
 - Free style (slobadon stil gde padobranac slobodno izvodi svoje figure),
-  B.A.S.E. Jumping (padobranski skokovi sa visokoh zgrada, tornjeva, mostova, okomitih litica i 
   stena...)
-  Big Wayus (velike formacije-u slobodnom padu, što više padobranaca povezujući se rukama i 
  nogama, pravi određene figure),
-  Noćni skokovi (Night Jumps)

Međutim, iako je danas, padobranstvo najrasprostranjenije u sportu, padobran kao naprava, kao savrenmeno tehničko dostignuće, svoju najvažniju primenu ima u spasavanju ljudskih života, pre svega vojnih i sportskih pilota. Pored toga, padobran se koristi i u spuštanju-dostavljanju iz vazduha humanitarne i druge pomoći stanovništvu na nedostupnim terenima (poplave, zemljotresi), za izvođenje desantnih dejstava, kraće zaustavljanje vojnih aviona prilikom sletanja, kao i za bezbedan povratak kosmonauta na Zemlju (prizemljenje svemirskih kapsula na vodu i kopno) lansiranih u kosmos.

UMESTO UVODA
ISTORIJAT
PRVI PADOBRANSKI SKOKOVI U SVETU
PRVI PADOBRANSKI SKOKOVI U SRBIJI 
63. PADOBRANSKA BRIGADA 
NASTANAK SPORTSKOG PADOBRANSTVA KOD NAS
PADOBRANSKI REKORDI VOJVOĐANSKIH PADOBRANACA
PADOBRANSKA TAKMIČENJA
PADOBRANSKE DISCIPLINE
PADOBRANSKA OBUKA
USLOVI ZA IZVOĐENJE PADOBRANSKIH SKOKOVA U PADOBRANSKOJ ŠKOLI AK “KIKINDA”
TANDEM PADOBRANSKI SKOKOVI
NEŽELJENI DOGAĐAJI
PROIZVODNJA PADOBRANA KOD NAS
TIPOVI PADOBRAANA U VOJSCI SRBIJE

UMESTO UVODA

U subotu, 26. oktobra 2002. godine, na Sportskom aerodromu „Čenej“ kraj Novog Sada, održan je finalni deo takmičenja u klasičnim (padobranskim) disciplinama – grupni skokovi na cilj, sa 1.000 metara visine, plej of „Panonske padobranske lige“. U finalnom delu učestvovale su po četiri prvoplasirane ekipe iz Mađarske i Jugoslavije.

Takmičenje je počelo u 9 časova izvođenjem prvih četvrtfinalnih skokova, po sistemu mečeva-eliminacije ekipa u međusobnom duelu. Prvi duel je bio između ekipa Aerokluba „Ivan Sarić“, Subotica i  „Aerokinga“ iz Kečkemeta. Subotičani su izgubili zbog jednog negativnog poena viška.  U polufinale su se plasirali još mađarski padobranci iz „Segeda“ koji su pobedili takmičare iz AK „Beograd“  i AK „Novi Sad“. Zbog jakog vetra, koji je duvao brzinom od preko 10 m/sec. takmičenje je prekinuto i zakazan je nastavak za 15 časova. Dok su padobranci razrađivali taktiku za nastavak takmičenja, mnogobrojni posetioci su dobili priliku da se provozaju putničkom varijantom aviona AN-2. Za mnoge će ovaj panoramski let nad Novim Sadom i Petrovaradinskom tvrđavom ostati u nezaboravnom sećanju...

Intenzitet vetra na Čenejskom aerodromu je opao i finalni deo takmičenja „Panonske padobranske lige“ je nastavljen. Dirigovanim žrebom u polufinalu su se sastali novosađani i zrenjaninci (11:22) a u drugom polufinalu padobranci  „Aerokinga“ i „Segeda“ (28:32) nakon čega su se u finale i borbu za prvo mesto plasirale ekipe AK „Novi Sad“ i „Aerokinga“  iz Kečkemeta.
 
Bilo je već kasno popodne i na mahove je duvao vetar promenljivog pravca, što je takmičarima otežavalo izvođenje skokova. Raspoloženje u ekipama-finalistima, bilo je na „visokom“ nivou, baš kao i sam start koji je „postavljen“ na 1.000 m visine (skakalo se iz aviona  „Antonov-2“). Sa nestrpljenjem se čekalo na znak Rukovodioca skokova da se uđe u avion. Zabrujao je devetocilindrični motor „antonova“ i uz zaglušujuću buku i snažan potisak elise gonjene snagom 1.000 konja, lenjo se odlepio od piste, noseći sa sobom desetak padobranaca. Nakon 12 minuta leta, dvokrilac se našao na kilometar visine od „elektronske nule“ (prečnika 3 cm.) preciznog instrumenta koji neumoljivo meri svako odstupanje padobranca od samog centra. Sa ove visine ta „nula“ se ne vidi. Vidi se samo okrugli, žuti sunđer, prečnika 5 metara u čijem se centru nalazi  gumena „palačinka“ sa crnom „nulom“ u sredini.

Visoko na vetrovitom nebu pojavljuju se, jedna za drugom, tri tačkice, da bi se nakon desetak sekundi slobodnog pada pretvorile u crveno-belo-zelene kupole mađarskih padobrana. U drugom naletu „Antonova“, sa iste pozicije iskaču i novosađani. Na nebu se vijori jugoslovenska trobojka u vidu tri plavo-belo-crvene kupole padobrana tipa „krilo“. Polako klize nebom nošene slabim vetrom. Na visini od 500 metara vetar se pojačava i odjednom menja smer. Padobranci odmah reaguju i zatežu konopce. I taman kada su parirajući vetar ušli u završnicu skoka, uočivši sa dvadesetak metara ciljnu tačku, naglo ih zanosi jaka turbolencija. Dok reaguju na novonastalu situaciju, dolazi „zasenčenje“ od okolnih salaša i visokog drveća, a sa tim i zatišje „kao u bunaru“. Padobrani naglo propadaju. Bodržić brzo izbacuje desnu nogu i dodiruje „palačinku“ na 10 cm od „nule“. Užurbano skuplja kupolu svog padobrana jer je nad doskočištem Pavle Gantar. I njega je dohvatila turbolencija, ali je uspeo da ostane miran i trenutak kasnije dodiruje petom cilj. Semafor pokazuje brojku 6! Još se aplauz klubskih kolega i prisutnih padobranaca nije stišao, a u prilazu je poslednji takmičar, Jovo Rikić. Peta dotiče „palačinku“, nije baš sam centar, a to je u ovim uslovima gotovo nemoguće, i na semaforu se pojavljuje broj 14. U ekipi AK „Novi Sad“ opšte oduševljenje. Pobeda i prvo mesto su obezbeđeni. Svi se raduju i grle, jer su sa 30 kaznenih poena, još uvek, za čitavih 10 poena, bolji od drugoplasiranog „Aerokinga“. U borbi za treće mesto „Seged“ je bio bolji od AK „Zrenjanin“.

I dok se nad Sportskim aerodromom „Čenej“ polako spušta mrak, napuštamo ovu lepu „livadu“ na domak Novog Sada uz veseli žamor padobranaca koji pakuju svoju opremu, do nekog drugog takmičenja, možda baš na ovom istom aerodromu.

ISTORIJAT

Prve pisane tragove o pokušaju da se izradi naprava kojom bi čovek mogao bezbedno da skoči sa velikih visina i ostane nepovređen, ostavio nam je slavni italijanski renesansni slikar, vajar i naučnik Leonardo da Vinči (1452-1519). Ovaj svestrani genije prvi je naučno pristupio istraživanju problema letenja, pa mnogi smatraju da istorija vazduhoplovstva počinje negovom pojavom. Na žalost, sve ove značajne ideje iz oblasti teorije i prakse mehaničkog leta ostale su zarobljene u rukopisima renesansnog genija (često je svoja istraživanja pisao u šiframa, unatraške ili sakrivao svoje napredne ideje i saznanja – verovatno iz razloga lične bezbednosti ili, možda, kao preventivu od krađe) koja su postala dostupna javnosti tek krajem XIX veka, kada ih je razvoj vazduhoplovstva u veliko prevazišao.  
                                     
Posmatrajući ptice, Leonardo da Vinči je uspeo da nasluti izvesne zakonitosti leta i izradi više projekata letećih sprava koje bi letele na principu mahanja krilima. Oko 1485. godine Leonardo da Vinči je, posle istraživanja fenomena vazdušnog otpora, zamislio leteću spravu koju danas nazivamo padobranom. Uradio je crteže, preteče padobrana u obliku piramide i izračunao da bi njegova površina trebalo da iznosi  20 m² kako bi se čovek bezbedno spustio na zemlju.

U drugoj polovini 16.veka, Fausto Vrančić, priznati matematičar, teolog, diplomata i pronalazač onog vremena, rođen u Šibeniku (1551-1617) a koji je živeo u Bratislavi, Padovi i Rimu (gde se susreće sa nacrtima Leonarda da Vinčija), u svojoj knjizi izuma „Machinae novae” (Nove mašina) prikazao je sliku padobranca pod nazivom „Homo Volans” – leteći čovek. Slika predstavlja čoveka koji skače sa visokog tornja, a ispod nje je napisao: „ako se uzme četvrtasto jedro, pa se razapne između četiri jednake praćke sa konopcima na uglovima, pa se za njih veže čovek, moći će bez ikakve opasnosti skočiti sa tornja ili bilo kog drugog uzvišenog mesta i spustiti se dole, iako nema vetra. Sav zamah koji proizvodi čovjek u padu, izazvaće vetar koji će zadržati jedro da se ne sruši, nego da pada polako. Potrebno je da se veličina jedra prilagodi težini čoveka.“ Stranice Vrančićevog padobrana, kvadratnog oblika, iznosile su 5 metara.ra.

Nacrt padobrana ("Homo volans") je, u odnosu na Leonardove nacrte, revolucionaran, jer je Leonardov padobran bio piramidalnog oblika, dok je Vrančićev pravougaonog oblika, kakav se koristi kod većine današnjih-savremenih padobrana.

PRVI PADOBRANSKI SKOKOVI U SVETU

Od Fausta Vrančića, pa narednih 150 godina, ništa se značajnije nije događalo u konstrukciji padobrana, sve do pojave braće Montgolfier, Jozeph (1740-1818) i Etienne (1745-1799) kojima pripada slava pronalazača vazdušnog balona. Jozeph je 1777. godine, posle proučavanja otpora vazduha i brojnih eksperimentisanja sa modelom,  konstruisao padobran sa kupolom, oblika polulopte prečnika 2,5 m. i njime skočio sa krova svoje kuće.

Drugi značajan pionir u istoriji padobranstva je francuski fizičar Lenormand Sebastian (1757-1839) koji je 26. novembra 1783. godine, svojim padobranom tvrde kostrukcije u obliku kupe, ispod koje je konopcima bila privezana korpa od pruća u kojoj je sedeo čovek, uspešno izveo skok sa tornja visine 20 metara.U brošuri koja je štampana iste godine, on je toj spravi dao ime „parašut“, što je kovanica od grčke reči „para“- protiv i francuske reči „chute“- padanje (protiv padanja). Taj naziv je usvojen u celom svetu i koristi se i danas.

Ipak, za prvog padobranca smatra se  Andre Žak Garneren (1769-1823) koji je napravio niz skokova padobranom iznad Pariza.Prvi skok je izveo skočivši iz balona,  22. oktobra 1797. godine, sa visine od 700 metara. Glomazna kupola njegovog svilenoig padobrana, prečnika 9 m., ljujala se u vazduhu i prizemljenje je bilo prilično grubo.Zato je Garneren usavršio svoj padobran tako što je  napravio nov primerak sa kupolom na sklapanje, prečnika 7 m. i otvorom na vrhu kupole na koji je našio cev visine 1 m.Kroz ovaj otvor je izlazio vazduh sabijen pod kupolom, čime je značajno povećana stabilnost padobrana. Demonstrirajući svoj pronalazak u periodu od 1800-1882. godine, Garneren je izveo veći broj skokova po mnogim gradovima Rusije, Engleske i širom “Starog kontinenta”, skačući čak i sa visina od 2.400 metara. Na tim turnejama pratila ga je i supruga Jeanne Genevieve Labors (1755-1847) koja je takođe, širom Evrope, skakala padobranom, pa njoj  pripada laskava titula prve žene padobranca.  
                              
Keti Paulus je prva žena profesionalni padobranac. Ona je 1890. godine izvela više desetina skokova padobranom na vašarima i u drugim prilikama. Skakala je padobranom koji je bio složen savijanjem kupole, tako da se užetom otkačinjala od balona u letu.

Prvi čovek koji se spasao padobranom iz balona, bio je Jean Pierre Blanchard (1753-1809). Prilikom njegovog 16. podizanja balonom, 20. novembra 1784. g. u Gentu, došlo je do udesa, pa se Blanchard, upotrebivši padobran, srećno spustio na zemlju. Blanchardu pripada zasluga za praktičnu primenu padobrana - za sigurno spasavanje života letača, što će sve do danas biti najznačajnija uloga padobrana.

Početak izrade pravih padobrana se vezuje za 1910. godinu kad su Rus Koteljnikov i Amerikanac Irvin, nezavisno jedan od drugog,  konstruisali savremene padobrane. Koteljnikovljev padobran se odlikovao jednostavnom konstrukcijom, kompaktnošću, lakoćom rukovanja i sigurnim otvaranjem. Uveo je sve elemente koje imaju današnji padobrani. Ovaj padobran Koteljnikov je lično isprobao 27. septembra 1911. godine, nakon čega ga je patentirao. Nažalost, to je bilo kasno da dođe do šire primene padobrana u Prvom Svetskom ratu, kako bi se spasli životi mnogim oborenim pilotima u vazdušnim okršajima. Masovnija proizvodnja padobrana je krenula tek pred Drugi Svetski rat.  

Prvi čovek koji je dobrovoljno skočio iz aviona, bio je američki kapetan, Albert Berry, 1. marta 1912. godine. Skok je izveden sa visine od 450 m. nakon čega su otvorene široke mogućnosti za razvoj sportskog padobranstva. Prvi padobranski skok sa zadrškom ili slobodnim padom izveo je  Leslie Irvin 1919. godine,  pa se ti skokovi, pred mnogobrojnom publikom, smatraju početkom sportskog padobranstva.  

PRVI PADOBRANSKI SKOKOVI U SRBIJI

Ako zanemarimo kovačkog kalfu Manojla, koji je krajem novembra 1841. godine u Beogradu, skočio sa visokog krova Đumrukane (carinarnice) i “poleteo”spravom koja je predstavljala kombinaciju ptičijih krila i malog padobrana (život su mu spasli duboki sneg u koji je pao i padobran ) i demo skok Beranžea, probnog padobranca Francuske fabrike padobrana  “Ors” , koji je izveden u Beogradu 1925. godine, onda je prvi naš padobranac, koji je skočio na tlu Srbije (i tadašnje Jugoslavije) bio potporučnik Dragutin Dolanski. Skok je izveden 2. septembra 1926.g. na vojnom aerodromu u Novom Sadu, padobranom tipa „Blanšar“ sa visine od 650 m. iz aviona „Anrio“.  

U svojoj knjizi „Jugoslovensko padobranstvo (1926-1990)“ autor, Stojan Jović, o tom događaju piše:

 “Prvi Jugosloven koji je skočio padobranom na tlu Jugoslavije bio je mladi potporučnik, izviđač-letač, Dragutin Dolanski, rođen 1902. godine u Vinkovcima...

...Najverodostojnije podatke o prvim skokovima kod nas nalazimo u izjavama aktera, koje su dali odmah posle skokova, kao i izveštača sa tih događaja. Po njima, 1. septembra 1926. godine, na aerodromu Novi Sad, radi probe, bačen je iz aviona padobran tipa “Blanquier” sa džakom peska. Drugog septembra iste godine, skok sa istim padobranom, izveo je potporučnik Dragutin Dolanski, sa visine od 650 metara iz aviona “Anrio”. 4. septembra iste godine skočila su trojica padobranaca sa 900 metara – poručnik France Pirc, potporučnik Dragutin Dolanski i podnarednik Franc Eger. 6. septembra 1926.g. na istom aerodromu, na aeromitingu povodom Utakmice avionskih posada za Kraljev pehar, skočio je potporučnik Antun Šimunović sa 2.000 metara, a sa 1.000 m. poručnici Pavao Burkuš i France Pirc, potporučnik Dragutin Dolanski i podnarednik Franc Eger. 

Opisujući detaljnije prvi skok padobranom kod nas, potpukovnik Andrija Pavlović kaže da mu je prethodila čitava istorija. Sa prispelim padobranom tipa “Blanquier” hteo je da skoči potporučnik Dragutin Dolanski, te se obratio raportom komandantu Jovanu Jugoviću da mu to odobri, ma da je već bilo naređeno da se padobran baci sa džakom peska. Njegov zahtev je odbijen, ali je on, ipak, odlučio da skoči, znajući da ako mu se padobran ne otvori neće moći da odgovara, a u slučaju uspeha njegova upotreba odobriće se za vreme letenja.

Svi su na aerodromu znali da će skoka biti, prestao je svaki rad, ljudstvo je izašlo na letilište. I komandant puka, potpukovnik Jovan Jugović, izašao je da posmatra skok. Kada se padobranac odvojio od aviona i padobran se otvorio, potpukovnik Jugović je viknuo: “Za ovo će dobiti odlikovanje, a za neizvršenje naređenja-kaznu!”  I zaista, potporučnik Dragutin Dolanski bio je za taj skok odlikovan ordenom Belog orla. 

Između dva svetska rata u Jugoslaviji su izvođeni pojedinačni i grupni skokovi, na mnogobrojnim  vazduhoplovnim manifestacijama: u Skoplju, Zagrebu, Sarajevu i Novom Sadu. Avijatičarski dan u Zagrebu održan je 26. septembra 1926.g. U programu je učestvovao i poručnik Antun Šimunović, pilot iz Novog Sada, koji je skočio iz aviona  tipa “Brandenburg” sa visine od 1.200 m. Zbog loših vremenskih uslova, iz Novog Sada nisu doleteli još neki avioni Vazduhoplovstva vojske, koji su trebali da učestvuju u programu, pa je miting održan sa smanjenim brojem učesnika.   
                                                                                                                        
Na jednom od značajnijih nastupa padobranaca iz 1938. godine, prilikom grupnog skoka 10 padobranaca, skočila je i prva žena padobranac kod nas, Katarina Matanović. Veliki napredak u ovom atraktivnom sportu  predstavlja izgradnja padobranske kule u Beogradu, visoke 74 m, tada najveće na svetu, koja je podignuta na starom sajmištu 1938 godine. Time je omogućena jednostavnija, jeftinija i masovnija obuka i trenaža. Samo tokom te prve godine postojanja, sa “padobranske kule” su izvedena 3.164 skoka padobranom.

63. PADOBRANSKA BRIGADA

Početkom pedesetih godina prošlog veka, zbog već spomenutih sukoba sa SSSR-om  i zemljama istočnog bloka, dolazi do stvaranja nove vojne doktrine i značajnih promena u oružanim snagama Jugoslavije. Prihvaćena je ideja opštenarodnog odbrambenog rata, ali i stvaranje manjih, ubojitijih oružanih snaga sposobnih da se odupru svakoj agresiji. Vazduhoplovne jedinice dobijaju istaknuto mesto u toj preraspodeli snaga, a savremena vojna oprema se nabavlja na zapadu. 5. februara 1953. g. u Šapcu je formirana 63. padobranska brigada u čiji su sastav ušli: novoformirana komanda brigade, postojeći  46. i 63. padobranski bataljon, minobacačka četa, četa veze, pionirski vod i neke pozadinske jedinice. Za komandanta je postavljen potpukovnik Ilija Bogojević. Brigada je bila neposredno potčinjena komandi Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

Marta 1954. godine (pošto je prestala neposredna opasnost sa istoka) jedinice brigade su predislocirane u Novi Sad, gde se cela brigada našla na jednom mestu. Time je JNA dobila višu združenu taktičku vazdušnodesantnu jedinicu posebne namene, opremljenu i obučenu za izvršavanje složenih borbenih zadataka i desantiranje u neprijateljskoj pozadini. Njena snaga je bila u brzim iznenadnim udarima, prepadima, zasedama, diverzijama, a operativna pokretljivost ravna brzini leta i taktičkom radijusu transportne avijacije. 14. novembra 1958.g. Vrhovni komandant, maršal Tito, dodelio je brigadi zastavu, pa je taj datum proglašen za Dan brigade.

U mirnodopskim uslovima, padobranci 63. padobranske brigade, koja je više  puta transformisana i na kraju ponovo prebazirana u Niš, učestvovali su u mnogobrojnim vojnim vežbama i desantima. Navešćemo samo neke: skok u Krušedolu (Fruška Gora) 1954, Manjača 1958, Zlatibor 1961., noćni desant kod Negotina na Vardaru 1963., desanti 1970.g.: Ozren, Venac, Dunav, Nišava-vazdušni desant, Trstenik 1971.g., Bregalnica 1971., Podgora 1972. i mnoge druge.

Naredbom Ministra odbrane Republike Srbije, 29. septembra 2006. godine, formirana je elitna jedinica  Vojske Srbije - Specijalna brigada, sa jedinicama stacioniranim u Pančevu (gde se nalazi i njena Komanda) i Nišu. Brigada je nastala preformiranjem i objedinjavanjem  specijalnih jedinica Vojske Jugoslavije: 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade i delova 82. Pomorskog centra i Protivteroristickog odreda „Kobre“.Te jedinice su spadale u vrhunski obučene specijalne snage za izvršavanje tzv. nemogucih misija :

1. Šezdeset treca padobranska brigada bila je namenjena za izvođenje specijalnog padobranskog desanta, koji se koristi prilikom izviđačko-diverzantskih dejstava u operativno-strategijskoj dubini neprijatelja.

2. Kao visenamenska jedinica, 72. specijalna brigada je bila namenjena za izvođenje ofanzivnih zadataka u neprijateljskoj pozadini (prepadi, zasede, diverzije, izviđacki i obaveštajni zadaci i slično), ali i za borbu sa ubačenim neprijateljskim izviđačkim jedinicama, diverzantima i teroristima u sopstvenoj pozadini. U skladu sa zadacima je i raspored podjedinica unutar brigade: izviđacko-diverzantska, prepadna i antiteroristička grupa.

3. 82. pomorsko-diverzantska jedinica bila je druga na Kontinentu po vojničkim kvalitetima - odmah iza čuvenog francuskog "Huberta". Pripadnici pomorske diverzantske jedinice bili su isključivo aktivni oficiri i podoficiri. Jedinica je bila namjenjena za dejstva po neprijateljskim brodovima, uređenim rejonima baziranja, elementima borbenog poretka protivnika u zoni RM i do 50 km u dubini teritorije, kao i artiljerijskim ili raketnim baterijama, zatim nanošenju selektivnih gubitaka, udaru po neprijateljskoj infrastrukturi i izviđanju za potrebe viših komandi na kopnu i moru. Ovo su ofanzivni zadaci, koji u principu, ne uključuju kontradiverzantsku ili antiterorističku borbu i obezbeđenje objekata ili ličnosti. To ne znači da borci "osamedesetdruge" nisu vrhunski osposobljeni i za takve zadatke.

4. Protivteroristički odred "Kobre" je namenjen za obezbeđenje visokih ličnosti iz državnog, političkog i vojnog vrha, otkrivanje i obeležavanje ciljeva za dejstvo avijacije i dalekometne artiljerije u taktičkoj i operativnoj dubini protivnika, spašavanje oborenih pilota i izviđacko-diverzantskih grupa i pojedinaca u pozadini protivnika, desantiranje i snabdevanje iz vazduha.

Zadaci Specijalne brigade su:

- izviđanje u strategijskoj, operativnoj i taktičkoj dubini, za potrebe izvođenja protivterorističkih iprotivpobunjeničkih dejstava,
- učešće u obaveštajnim i kontraobaveštajnim akcijama,
- rešavanje talačkih situacija,
- razoružavanje terorističkih, odmetničkih i kriminalnih naoružanih grupa,
- učešće u blokadi rejona i objekata,
- ugušenje oružane pobune,
- obezbeđenje najviših vojnih i državnih funkcionera,
- otkrivanje i obeležavanje ciljeva za dejstvo avijacije i dalekometne artiljerije u taktičkoj i operativnoj dubini protivnika
- spašavanje oborenih pilota i izviđačko-diverzantskih grupa i pojedinaca u pozadini protivnika,
- desantiranje i snabdevanje iz vazduha.

NASTANAK SPORTSKOG PADOBRANSTVA KOD NAS

Po završetku Drugog svetskog rata padobranstvo je moralo da se stvara iz početka, jer su u ratu uništeni i ljudski i materijalni resursi. U padobranskim jedinicama Jugoslovenske armije i sportskom padobranstvu nema poznatih predratnih padobranskih imena. Iskustvo i ono malo preživelih padobranaca nije korišćeno u razvoju padobranstva.

Vazduhoplovni savez Jugoslavije (VSJ) je konstituisan 25. maja 1948.g. i obuhvatao je vazduhoplovne saveze republika i pokrajina, koji su već bili oformljeni, sa 32 osnovne vazduhoplovne organizacije i 7.200 pojedinačnih članova. Jedan od prvih zadataka VSJ je bio obuka i školovanje nastavnog kadra, koji će zatim da preuzme školovanje i vaspitavanje novih vazduhoplovaca. Prvi padobranski kurs organizovala je 1946. godine Komanda Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, na kome su tokom 1947.g. uz pomoć sovjetskog nastavnika padobranstva, iškolovane dve klase padobranskih instruktora.

U Rumi je maja 1949.g. formirana Padobranska baza VSJ čiji je prvi upravnik bio Miroslav Studić. U Padobranskoj bazi su obučavani padobranci početnici i nastavnici padobranstva, osposobljavani su sportisti za takmičenja, pružana je pomoć aeroklubovima u obuci padobranaca, jednom rečju, baza je postala padobranski nastavni centar.

Zahvaljujući novim instruktorima i materijalnoj pomoći Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva (VSV su dodeljeni avioni PO-2, Šće-2, padobrani PŠ-01, PD-04, padobranska odela i drugo) do kraja 1947.g. je obučeno 170 novih padobranaca i izvedeno 204 padobranskih skokova. U narednim godinama obučavano je sve više i više padobranaca, pa je tako 1949. godine, u okviru Druge vazduhoplovne smotre održano i Prvo savezno takmičenje padobranaca, koje se u analima VSJ računa kao Prvo državno padobransko prvenstvo. Tom prilikom postavljeno je i nekoliko državnih padobranskih rekorda, koji se od tada evidentiraju: skokovi sa zadrškom, skokovi  sa najmanje visine i najveći broj skokova izvedenih u jednom danu.

1949. g. VSJ donosi odluku da dotadašnje Vazduhoplovno društvo promeni naziv u Aeroklub, koji prerasta u osnovnu ćeliju strukture VSJ. Aeroklub je stavljen u centar svih sportskih aktivnosti, ali republički i pokrajinski savezi time nisu izgubili na svom značaju kao centri sprovođenja aktivnosti na teritorijalnom principu. Formiraju se vazduhoplovne škole koje treba da ispunjavanu određene kadrovske i materijalne uslove, a šezdesetih godina prošlog veka one prerastaju u “letačke centre”.

Tako je 1954. godine u Vršcu  osnovan “Savezni vazduhoplovni centar” koji je nastao spajanjem Jedriličarskog centra u Vršcu i Savezne pilotske škole i Padobranske baze u Rumi. Na taj način, na jednom mestu su objedinjeni sav nastavni kadar i tehnička sredstva, čime su stvoreni uslovi za racionalniji rad i kvalitetniju obuku na višem nivou. U Centru je tokom 15 godina rada, obučeno više stotina padobranaca, jedriličara i motornih pilota, da bi krajem 1969. godine SVC bio transformisan u nastavni centar JAT-a, danas poznat pod nazivom JAT Airways Pilotska Akademija-Vršac. 

PADOBRANSKI REKORDI VOJVOĐANSKIH PADOBRANACA

Intenzivna obuka vazduhoplovaca dala je rezultate, pa je stasala čitava plejada novih padobranaca, jedriličara i morotnih pilota željnih dokazivanja, ispitivanja krajnjih granica svojih mogućnosti i postavljanja novih sportskih rekorda. U Padobranskoj bazi u Rumi, padobranac Boroša Milivoje potvrđuje stari jugoslovenski rekord od 70 skokova u jednom danu. Iz Francuske stiže izveštaj da je tamo oboren rekord sa 80 skokova, a iz Argentine da je izveden čak 101 skok u jednom danu. Na Kongresu lekara u Zapadnoj Nemačkoj stručnjaci donose zaključak da je izvođenje preko 80 padobranskih skokova u jednom danu, smrtonosno i daju preporuku Međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji za zabranu takvih takmičenja. Sve to „žestoko je upalilo“ instruktora padobranstva na aerodromu u Novom Sadu, Janka Lutovca, koji odlučuje da obori ove rekorde.

Posle odbijanja svog komandanta da mu dopusti ovakav pokušaj i blagonaklonog stava načelnika tadašnjeg Generalštaba, Peka Dapčevića, Janko Lutovac je 1. juna 1950.g. u Novom Sadu, od rane zore pa do kasnih večernjih časova, izveo 137 skokova u jednom danu (priznato mu je 132 jer je komisija kasnila i nije prisustvovala kod izvođenja prvih 5 skokova). Tako je Lutovac postavio nov svetski rekord u broju izvedenih skokova. Evo nekoliko svedočenja o nadčovečanskim naporima i problemima koji su pratili izvođenje ovih skokova, kako je to sam Lutovac ispričao Milenku Vujoviću, a ovaj zapisao u svojoj knjizi  „Uzori i ukori“.

... “U četiri sata izjutra polijećem i izvodim prvi skok. Od rukovodstva nikoga nema na aerodromu osim pilota Aleksića i Pavlovića, aviomehaničara i onih koji su pakovali padobrane...Nevrijeme je bilo moj najveći neprijatelj, a drugi, ako ne i prvi, trovanje gasovima iz cilindra aviona...Do 65. skoka dosta neprijatnosti. Od komandanta vazduhoplovstva Ulepića stiže naređenje za obustavu skokova. Ja zahtjev kategorički odbijam...Ulepić obaveštava Gošnjaka, a Gošnjak Tita...Na kraju Tito traži da mi pomognu i da ga obavještavaju o tome svakih 30 minuta...Kod mene nastupaju prve krize. U 65. skoku, nezadrživo mi idu suze na oči. Iz usta i nosa izlazi bljutava voda...druga kriza oko 70. skoka, na aerodromu panika...U tom trenutku vjetar dostiže 9m/s. Do 13 časova sam imao 87 skokova...Nadčovječna borba sa olujnim vremenom. Plan mi je 150 skokova, bez obzira na iscrpljenost i trovanje gasovima...U bljesku munja i silne grmljavine, nošen olujnim vetrom, izgubio sam orijentaciju u kom pravcu plovim. Imao sam utisak da me oluja nosi prema Dunavu, u pravcu Telepa...Tresnuo sam na visoki nasip željezničke pruge...dobro sam se ugruvao, a oluja je nastavila da me vuče na drugu stranu nasipa...Provala oblaka i dalje traje...Ceo garnizon vojnika i starešina su se dali u potragu zamnom...Taj zadnji 137 skok izvršio sam u 21 čas, 1. juna 1950. godine, na aerodromu Jugovićevo u Novom Sadu. To je ubjedljivo postignuti novi svjetski rekord u broju skokova iz padobrana u jednom danu...
                  
Iste godine je omladinka Zagorka Spičanović, članica novosadskog aerokluba, izvela 25 skokova u jednom danu i tako postavila svetski rekord za žene.  Naime, 13. maja 1950. godine u Novom Sadu je održano padobransko takmičenje. U disciplini izvođenja što većeg broja skokova padobranom iz aviona učestvovala je i Zagorka Spičanović, koja je svoj prvi skok izvele tek pre 48 dana! na istom ovom aerodromu. Za dva ipo sata Zagorka je iz aviona PO-2 napravila ono, što do tada nije pošlo za rukom ni jednoj ženi na svetu - 25 skokova u nizu. Time je postavila nov državni, ali i nov Svetski rekord. U zanosu postavljanja novih svetskih rekorda novosadskih padobranaca, Saša Kljajić je  izvela skok sa svega 120 metara visine (svetski rekord) dok skok sa samo 90 m. koji je, sticajem nepredviđenih okolnosti, izvela Jelena Milovanović (udata Boškov), nije priznat. Sekunde za izvođenje ovakvog skoka, jedva da su dovolje kako bi  se obavile sve neophodne radnje: od odvajanja od aviona, preko slobodnog pada  i aktiviranja-otvaranja kupole padobrana do njene stabilizacije u vazduhu i već u sledećem trenutku  prizemljemjenja. Zbog velikog rizika danas su ovakvi skokovi zabranjeni.

U Novom Sadu je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina napravljeno i nekoliko visinskih                              padobranskih rekorda. Prvo su 1959.g. Sandić Jovan, Mijić Sava i Laslo Andrija postavili svetski rekord u grupnim skokovima na cilj, da bi 19. septembra 1961. godine, novosađani: Slavoljub Mihajlović, Joca Papišta, Matija Sarkotić, Karlo Smolenski i Andrija Laslo postavili državni rekord u visinskim noćnim skokovima sa 5.791 m. metara, bez zadrške, kao i nezvanični dnevni rekord sa visine od 7.200 metara. Bile su to „zlatne pedesete i šezdesete godine XX veka“ Novosadskog i Jugoslovenskog padobranstva.                                                                                                   

Epilog: mnogo godina kasnije, jedan od učesnika postavljanja gore pomenutih rekorda, Slavoljub Mihailović, nosilac Dijamantske padobranske značke je, u svojoj 67. godini života, 28. avgusta 1997.g. na Sportskom aerodromu „Čenej“ pred mnogobrojnim prijateljima i članovima kluba, uspešno izveo, svoj 1.000 padobranski skok!
Tradicija vojvođanskih  padobranaca u postavljanju rekorda, osvajanju pehara i medalja i učešću na velikim svetskim takmičenjima, nastavlja sa i polovinom devedesetih godina prošlog veka. 

Tako su naši padobranci, u okviru reprezentacije Jugoslavije, koju su u glavnom činili padobranci iz aeroklubova VS Vojvodine, sa (prerano preminulim) trenerom Slavkom Klajćem, napravili pravi podvig samim pojavljivanjem i svojim učešćem na Svetskom padobranskom prvenstvu 1994. godine u Kini. Bilo je to u vreme najžešćih sankcija uvedenih našoj zemlji i ujedno njen prvi “proboj” i izlazak u svet jedne sportske ekipe “iza gvozdene zavese”. Naši sportisti nisu “zalutali” i stigli su na vreme, iako su zaobilaznim putevima od Beograda preko Temišvara, Bukurešta i Otopenija, pa vozom do Karačija i drugim prevoznim sredstvima, nedelju dana putovali i u poslednji čas stigli u Čeng Du, glavni grad kineske pokrajine Sečuan, na opšte iznenadjenje organizatora i ostalih ekipa. U povratku, trener i selektor Slavko Klajić, razvio je našu trobojku na Kineskom zidu, pa je ova slika obišla ceo svet.Za ovo takmičenje vezana je i jedna anegdota koju možete pročitati na sajtu pod:VAZDUHOPLOVSTVO/ANEGDOTE)

PADOBRANSKA TAKMIČENJA

Prvo, Evropsko padobransko takmičenje, je održano u Rimu 1922. godine. Skakalo se sa visine od 300 metara u krug prečnika 300 metara. Od 7 takmičara najviše uspeha imao je padobranac Kodulano koji je od cilja bio udaljen „samo“ 79 metara. Zatim se ređaju takmičenja i rekordi a padobranski sport dobija oduševljene pristalice kako na zapadu tako na istoku. Vrlo brzo, padobranstvo se pretvara u novu granu vazduhoplovnog sporta koji zahteva neustrašivost i odvažnost da bi, konačno, 1951. godine, od 16.-21. jula bilo održano i prvo Svetsko padobransko prvenstvo. Organizator je bila SFR Jugoslavija, a takmičenje je održano na Bledu. Takmičenje je bilo pojedinačno, svaka zemlja je imala pravo da  prijavi do 5 takmičara, jednog pilota za izbacivanje padobranaca i jednog pakera padobrana. Na prvom Svetskom prvenstvu postojale su tri discipline:
                                                                     
1) Skok na cilj (3 koncentrična kruga  prečnika 100, 200 i 300 m) sa visine od 600 m. Doskok u svaki od ovih krugova nosi određen broj bodova.
2) Skok sa zadrškom, sa visine od 2.000m. i otvaranjem padobrana na 500 m.visine. 
3) Skok na vodu sa 300m. (u toku slobodnog pada takmičar mora da se oslobodi padobrana, a zatim da prepliva određenu razdaljinu, što zavisi od preciznosti skoka. Na ovom svetskom prvenstvu jugoslovenski padobranci su i postigli vrlo zapažen plasman jer se naš takmičar Vojo Vukčević plasirao na drugo mesto, dok je  Janko Lutovac osvojio peto mesto u skoku na cilj.

Kako su konstrukcije padobrana sve više usavršavane, tako se i veličina cilja smanjivala. Pojavom padobrana tipa “krilo”, kojim može precizno da se upravlja, došlo se do današnje veličine cilja prečnika 3 cm, pa se negativnim poenima meri svaki santimetar odstupanja od “elektronske nule” na gumenoj “palačinki” prečnika 15 cm. Padobranac petom “ubada” “0”  a svako odstupanje izvan “palačinke” kažnjava se sa 16 negativnih poena. Skače se sa visine od 1.000 m. a pobednik je takmičar koji sakupi najmanje kaznenih bodova. Merenje se vrši elektronskim putem, a rezultati se trenutno očitavaju na displeju.         
                                                                                    
Na prostoru bivše Jugoslavije održana su ukupno tri svetska prvenstva i to prvo, deseto i četrnaesto, a naši sportski padobranci su imali daleko zapaženije rezultate na prvim takmičenjima, gde su i osvajali medalje. Značajni  plasmani su i Milivoja Milićevića kada je osvojio  peto mesto 1954. i treće mesto 1958. godine.

Svetska padobranska prvenstva održavaju se svake druge godine, naizmenično sa Evropskim. Do sada je održano:

- 29 svetskih i 5 evropskih prvenstava u klasičnim disciplinama (skok na cilj i figure)
-17 svetskih prvenstava u relativ skokovima
-12 svetskih prvenstava u disciplinama freefly, freestyle i skysurf.

Od 1996 godine, u klasičnim disciplinama i relativ skokovima održavaju se i takmičenja koja se boduju kao svetski kupovi.

U bivšoj Jugoslaviji je od 1961 do danas, održano ukupno 17 međunarodnih takmičenja pod nazivom „Jadranski Kup“. Na ovim takmičenjima tradicionalno se okupljaju najbolji svetski padobranci, najčešće sa ciljem provere forme pred velika svetska prvenstva. Do raspada  Jugoslavije održavana su  pokrajinska, republička i savezno takmičenje u raznim padobranskim disciplinama, a od 2006. godine održavaju se republička prvenstva u: klasičnim disciplinama, formation skydiving i para-ski.

U Jugoslaviji su održavana i savezna, republička i pokrajinska padobranska takmičenja. Tako je, kao što je već rečeno, 1949. godine, u okviru Druge vazduhoplovne smotre održano i Prvo savezno takmičenje padobranaca, koje се računa kao Prvo državno padobransko prvenstvo. Tom prilikom postavljeno je i nekoliko državnih padobranskih rekorda, koji se od tada evidentiraju: skokovi sa zadrškom, skokovi sa najmanje visine i najveći broj skokova izvedenih u jednom danu.

U Zemunu je od 10. do 13. jula 1952. godine, u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije,  održano 3. Savezno padobransko takmičenje za prvenstvo Jugoslavije. Pored naših padobranaca, kao što su: Janko Lutovac, svetski rekorder u broju izvedenih skokova (132 skoka) u jednom danu, Aleksandar Stanić, državni rekorder u skoku sa zadrškom, Miodrag Banjac, državni rekorder u visinskom skoku, i članova jugoslovenske reprezentacije na 1. Svetskom padobranskom prvenstvu, održanom 1950.g. na Bledu: Slavka Vampovca i Dragoljuba Jevtića, na takmičenju su učestvovali i drugi brojnii naši padobranci, kao i gosti iz Italije i Švajcarske.                                                                                                                                                                  
Takmičenje je održano u 4 discipline. Na Zemunskom aerodromu:

1.  Skokovi na određeni cilj,
2.  Grupni skokovi na određeni cilj,
3.  Skokovi sa zadrškom,
4.  Skokovi na vodu (na Savi, kod kupališta „Šest topola").

U egzibicionom delu programa, padobranac iz Italije izveo je skok sa 2.000 metara i otvaranje padobrana na samo 60 m. visine! dok je Janko Lutovac izveo skok sa zadrškom. Čuveni akrobata, Dragoljub Aleksić, izveo je program od koga je gledaocima „zastajao dah“ : prvo se zubima držao za lestvice koje su bile spuštene iz aviona u letu, zatim se jednom nogom držao za prečku lestvica, da bi na kraju, pobedonosno, raširenih ruku, stajao na krilu aviona koji je kružio nad Zemunom i Beogradom.

Na 42. Padobranskom prvenstvu Jugoslavije u klasičnim disciplinama, za seniore i juniore, koje je održano u Novom Sadu 1995. godine, a koje je od samih takmičara proglašeno za najbolje ikada održano prvenstvo, padobranci AK “Novi Sad” su osvojili gotovo sva prva, druga i treća  mesta, pojedinačno i ekipno, ostavljajući  iza sebe ekipu Vojske Jugoslavije, čuvene “Vidre”. Bilo je to zlatno doba Siniše Bradića, Roberta Matarića, Aleksandra Zubana, Dragana Bodržića, Saše Jojića i njihovog, prerano preminulog trenera Slavka Klajića. Vreme kada su ovi hrabri, mladi ljudi, u toku samo jedne takmičarske sezone pravili blizu 3.000 uspešno izvedenih skokova i osvojili 58 medalja, od kojih 28 zlatnih!

PADOBRANSKE DISCIPLINE

SKOKOVI NA CILJ (ACCURACYLANDING) predstavljaju najstarije padobranske discipline. Na prvom Svetskom padobranskom prvenstvu, održanom na Bledu 1951. godine, cilj koji su takmičari trebali da pogode je bio veličine 500 x 500 metara.

Pojavom padobrana tipa “krilo” dolazi do mnogo bolje upravljivosti padobranom i velikog povećanja preciznosti doskoka što je dovelo do toga da  cilj, koji današnji takmičar treba da pogodi, ima prečnik od 3 cm, a mere se prizemljenja samo do 16 cm. Merenje se vrši automatskim elektronskim uređajem koji padobranci u žargonu nazivaju “palačinka”.

Skokovi se izvode sa visine od 1000 metara a ekipe se sastoje od 4 ili 5 članova. Pogodak u cilj prečnika 3 cm donosi 0 negativnih poena, a svaki santimetar odstupanja donosi po jedan negativan poen. Sva odstupanja preko 15 cm. se računaju kao aut i donose 16 negativnih poena. Na takmičenjima se obično skače 8 skokova. Minimum, da bi takmičenje bilo priznato, (u slučaju loše meteorološke situacije broj skokova se smanjuje) je 4 skoka.

Skokovi na cilj spadaju u klasične discipline, a na takmičenjima se skače uz pojedinačne figurativne skokove.

FIGURE (STYLE) Pored skoka na cilj prestavljaju drugu klasičnu disciplinu. Skokovi  se izvode sa visine od 2000 metara uz zadršku u otvaranju padobrana od 30 sekundi. U toku slobodnog pada, padobranac treba da uradi unapred zadati komplet figura.

Svaki komplet se sastoji od levog i desnog zaokreta za 360 stepeni, salta unazad, još dva zaokreta i jednog salta. Da li će se krenuti sa levim ili desnim zaokretom određuju sudije pre samog početka takmičenja. Cilj je da se zadati komplet uradi ispravno, za što kraće vreme.

Troje ili petoro sudija mere vreme i tačnost urađenih likova, putem snimka načinjenog video kamerom. Svaka nepravilnost (skraćenje i produženje zaokreta, nepravilan salto i sl.) se kažnjava dodatnim sekundama. Svaki rezultat koji u ukupnom zbiru vremena rada kompleta i kaznenih sekundi ima više od 16 sekundi boduje se sa 16 negativnih poena.

PARA - SKI Je jedina zimska padobranska disciplina i prestavlja  spoj padobranstva i skijanja. Takmičari izvode 6 skokova na cilj s tim što se cilj postavlja na snegom pokrivenu padinu, nagiba 20-30 %, a zatim se voze dva  veleslaloma. Posle toga se, po posebnim pravilima, sabiraju rezultati i pravi konačna tabela plasmana takmičara.

Ova padobranska disciplina je nastala u drugoj polovini prošlog veka, kao spasilačka sktivnost Gorske službe spasavanja Švajcarske, da bi u sportskom padobranstvu predstavljala kombinaciju alpskog veleslaloma i skoka na cilj, na kosoj padini.

RELATIV-FORMATION SKYDIVING (ova disciplina se ranije zvala Relative work, pa se u padobranskom žargonu i danas često naziva relativ) Relativ je disciplina u kojoj ekipe izvode unapred zadate grupne likove (ekipu čini 2, 4, 8 ili 16 padobranaca) za vreme slobodnog pada. Za ekipe od 4 člana skokovi se izvode sa 3000 metara, a za ekipe sa 8 i 16 članova sa 3500 metara. Zadatak ekipe je da za određeno vreme uradi što veći broj zadatih likova. Pri brzini od oko 200 km/h, padobranci moraju da upravljaju svojim telom tačno i uvežbano, pri čemu se kreću kroz vazduh kao da lete. Sudije prebrojavaju broj urađenih likova pomoću video snimaka (ranije snimano teleobjektivom sa zemlje) koje snima kamerman, član ekipe,  koji skače sa njom i snima ceo skok.
                                                                                                                                                  

CANOPY Kenopi je zanimljiva, ali  i veoma opasna padobranska disciplina. Ona se sastoji u tome da padobranci odmah nakon iskakanja (obično sa 2.000m visine) otvaraju padobrane i onda ih “slažu” u određenu formaciju. Na takmičenjima postoje 3 discipline:

Sekvencijalno slaganje padobrana : u timu od 4 člana izvodi se serija od 4 ili 5 figura po predefinisanom programu. Kada se završi zadnja figura, proces se ponavlja. Svaka izvedena figura je poen, a skok se boduje u vremenu od 2 minuta i 30 sekundi. Izlazna visina je 2.000 metara.
Četvorka u rotaciji : u timu od 4 člana formira se niz padobrana odozgo na dole. Zatim padobranac na vrhu napušta formaciju i pripaja se na dno formacije. Svaka rotacija vredi poen, a skok se boduje u vremenu od 1minut i 30 sekundi. Izlazna visina 2.000 metara.
Osmorka u brzinskoj formaciji : 8 članova tima moraju da izvedu predefinisanu figuru što je brže moguće, u vremenskom roku od 2 minuta. Ukupan rezultat se sastoji od dodatog vremena iz različitih rundi. Izlazna visina je 2.500 metara.
Kenopi se takođe vežba u velikim formacijama gde nije važno izvesti maksimalan broj figura već napraviti najveću formaciju. Svetski rekord je “Dijamant” od 85 učesnika.

CANOPY PILOTING Predstavlja modernu padobransku disciplinu, koja podrazumeva upravljanje “brzim” kupolama, tj. padobranima.Glavni zadatak je u tome, da takmičar na visini od 5m iznad zemlje, mora da prođe kroz tačno određen i obeležen prostor -  “ulaznu kapiju” a onda odleti što dalje (tj. da ostane u vazduhu što duže).  Ako takmičar nadvisi “ulaznu kapiju” ili izađe iz predviđenog prostora, ne dobija poene za taj skok. Izvodi se po 6 skokova na takmičenju.

WINGSUIT FLYING Ovo je nova padobranska disciplina, koja još nije priznata od strane Međunarodne vazduhoplovne federacije-FAI. Skokovi se izvodie sa 3.000 m visine, a padobranac ima zadatak da po napuštanju aviona, u slobodnom padu, pređe - preleti što veću razdaljinu. U tu svrhu mu služi specijalno odelo-kombinezon konstruisan tako da poboljšava aerodinamičke karakteristike padobranca u slobodnom padu.

Letenje kombinezonom (Wingsuit flying) je umetnost letenja ljudskog tela korišćenjem specijalnog odela za skakanje nazvano wingsuit (odelo-krilo) koje ljudsko telo menja u profil krila i koje može da stvara uzgon, jer odelo popunjava prostor između nogu letača i između tela  i ruku. Ova odela se zovu i “Birdman suit” (odelo čoveka ptice).

Padobranci koji lete ovim kombinezonima, nose standardnu padobransku opremu ili opremu za B.A.S.E. (zavisno od tipa skoka). Letač, otvara padobran na željenoj visini, a odmah nakon toga, otkopčava “krila” koja su zatvorena u toku leta, kako bi mogao da manevriše padobranom kao i na klasičnom skoku.

Ono što razlikuje letenje kombinezonom u odnosu na klasičan padobranski skok je to što padobranci u normalnom slobodnom padu dostižu vertikalnu brzinu od 180 do 225 km/h, sa veoma malom horizontalnom brzinom. Prilikom skoka sa kombinezonom, zbog aerodinamike istog, vertikalne brzine se značajno smanjuju, dok se horizontalna  povećava. Zabeležene brzine sa kombinezonom su  od minimum 40 km/h vertikalne brzine (uobičajena vertikalna brzina letača sa kombinezonom oko 95 km/h., a horizontalna brzina može ići i  preko 100 km/h.)  Na ovaj način se preleću velike distance u toku slobodnog pada i produžava vreme leta. Letači mogu da pređu rastojanja u odnosu 2.5:1 (sa visine od 1.000 m preleću  distancu od 2.500m, bez otvorenog padobrana).

Ova disciplina je još u eksperimentalnoj fazi, ali ima sve više svojih pristalica. 

 SKAYSURFING (surfovanje nebom) Skysurfing je timska padobranska disciplina, gde se tim sastoji od dva člana: skysurfera i kamermana. Skysurfer leti sa specijalno dizajniranom daskom za vreme slobodnog pada, klizi, okreće se, rotira i tako surfuje po nebu. Kamerman snima ovo izvođenje,  kamerom montiranom na svojoj kacigi i aktivno učestvuje u skoku  (u ukupnom broju bodova tima, kroz svoje letačke sposobnosti).

Poređenje skysurfinga sa ostalim sportovima sa daskom kao što su snowboard ili skateboard je uobičajena greška. Jedino što im je zajedničko je korišćenje daske, kao objekta. Veštine potrebne sa skysurfing su mnogo bliže padobranskoj disciplini “Slobodan stil” (freestyle), gde se izvode gimnastički i baletski manevri koristeći aerodinamiku stvorenu pri slobodnom padu.

FREESTYLE (slobodan stil) Je disciplina koja je veoma slična“freefly”, ali je takmičarskog karaktera. U “freestyle” disciplini, padobranac takođe iskače sa velikih visina, kao i u freefly (4.000 – 5.000) metara i pravi svoje figure koje je uvežbao. Sa njim obično leti i kamerman koji sve to snima, a boduju se neobičnost i maštovitost figura izvođača, ali i kamermana koji leti sa padobrancem. U ovoj disciplini je zastupljen veoma interesantan program takmičara koji obično ne sadrži konvencionalne figure, već takmičari padaju na glavu, prave špage u vazduhu i druge akrobacije koje je teško izvesti čak i na zemlji. Zbog određenih fizičkih predispozicija, u ovoj disciplini su najbolji ženski takmičari.

B.A.S.E. SKOKOVI (B.A.S.E. jumping) B.A.S.E. skokovi su  novija disciplina u padobranstvu, ali se, čim se pojavila, našla na listi najopasnijih ekstremnih sportova na planeti. Skokovi se  izvode sa fiksnih (prirodnih ili veštačkih) objekata, a prizemljuje se padobranima, obično u podnožju objekata sa kog se skakalo. B.A.S.E. je akronim (početna slova svake reči objekata sa kojih B.A.S.E. jumper-i obično skaču).  (B)uildings - Zgrade, (A)ntennas – Antene, Tornjevi, (S)pan – Mostovi, (E)arth – Zemaljski objekti, litice, stene itd. Ovaj tip skokova su slični padobranskim, ali se bitno razlikuju. Jedino što je zajedničko je korišćenje padobrana za prizemljenje. I tu svaka sličnost prestaje. B.A.S.E. skakači ukoliko skaču sa litica, moraju da se od litice odvoje odmah nakon skoka koristeći “track” tehniku klizanja, kako bi bili na bezbednoj udaljenosti prilikom otvaranja padobrana. 

Skakači NE NOSE rezervni padobran. Njihovi sistemi veza imaju samo jedan padobran, jer u slučaju otkaza glavne kupole ne bi imali vremena da aktiviraju rezervu, pošto se skokovi, po pravilu, izvode sa veoma malih visina 100 – 200m. Ovo je Izuzetno opasan sport koji iz godine u godinu nosi sve veći broj žrtava.BASE skokovi su u većini zemalja zabranjeni,  ilegalni, te nije dozvoljeno skakanje. Najpoznatiji skaka či u svetu su Jeb Corliss i Felix Baumgarthner. Prvo oficijalno takmičenje je održano u martu 1998 godine sa stene visoke 120m u Juti, SAD. Suđenje je bilo bazirano na dve stvari: Preciznosti u otvaranjui preciznosti u sletanju.

VELIKE FORMACIJE ( Big Ways ) Velike formacije su padobranske discipline koje zahtevaju na masovnosti učesnika. To podrazumeva iskakanja velikog broja padobranaca (često iz više aviona), gde se na određenoj visini svi hvataju i imaju fizički kontakt u slobodnom padu. Ovo je veoma teško izvesti jer ima puno učesnika koji moraju da rade sinhronizovano, pa se često dešava da formacija ne uspe iz prvog puta. Svetski rekord u ovoj disciplini, postavljen je u Februaru mesecu 2006. godine na Tajlandu, gde je bilo 400 padobranaca koji su se uhvatili u slobodnom padu i tako napravili formaciju za Ginisovu Knjigu Rekorda.

NOĆNI SKOKOVI (Night Jumps) Padobranstvo nije ograničeno samo na dnevne uslove. Iskusni padobranci ponekada skaču i noćne skokove. Zbog očiglednih bezbednosnih razloga, ovo zahteva više opreme nego običan dnevni skok, a većina aerodroma za ove skokove  traži potvrdu obučenosti padobranaca koji žele  da skaču noćni skok.

Obavezan deo opreme je fluoroscentni visinomer, koji je praćen i zvučnim signalom. Padobranci  nose baterijske lampe, kako bi mogli da provere da li je padobran dobro otvoren i da je bezbedan za letenje i sletanje. Vidljivost padobranaca i aviona je takođe bitna. FAA pravila nalažu da padobranci koji skaču noćni skok moraju da nose na sebi svetlo vidljivo u krugu od 5 km, u svakom pravcu, i da ga upale odmah po otvaranju padobrana.

PADOBRANSKA OBUKA

U većini vojvođanskih, letačkih, aeroklubova (Novi Sad, Kikinda, Zrenjanin, Subotica) onih koji poseduju vazduhoplovnu školu, vrši se početna obuka padobranaca.

Tako Aeroklub „ Kikinda “ vrši obuku padobranaca već više od 35 godina. Klub ima 3 iskusna nastavnika padobranstva, koji rade po najsavremenijim svetskim metodama, sa novim padobranima i vrhunskom padobranskom opremom. Vazduhoplovna škola za obuku padobranaca ima zvaničan sertifikat dobijen od Direktorata Civilnog vazduhoplovstva u Beogradu. Ukoliko ste odlučili da skočite svoj prvi skok padobranom, evo šta vas očekuje :

TOK OBUKE :
Kandidat (učenik) za izvodjenje skokova  će po dolasku na aerodrom biti obavešten o svim detaljima koji su vezani za obuku, a sada izdvajamo samo neke  koje učenici najčešće pitaju :

1. Učenik skače prvi skok sa prinudnim otvaranjem padobrana pomoću „ gurtne “, tako da on ne mora da brine o otvaranju, već se od učenika očekuje samo da iskoči iz aviona. Prvi skok se izvodi sa visine od 1.000 metara, a padobran se otvara posle 2-4 sekunde. Posle otvaranja, padobranac se do zemlje spušta 3-4 minuta.

2. Teorijska obuka je obavezna, ali nije duga. Učenik za prvi skok mora da savlada najvažnije teme iz poznavanja padobrana i opreme, tehnike i teorije skoka, vanrednih postupaka za vreme skokova, meteorologije i pravila i propisa, a u kasnijem toku obuke vrši se stalna dopuna znanja kako iz teorijske, tako i iz praktične obuke. Pre izvođenja prvog skoka, učenik mora da popuni i položi testove iz teorije koju je slušao.

3. Od opreme učenik treba da ima kombinezon ili trenerku ( i gornji i donji deo ) i odgovarajuće patike.

4. Svaki učenik za vreme skoka ima glavni i rezervni padobran i automat za rezervni padobran. Glavni se otvara odmah po iskakanju iz aviona, a rezervni se koristi samo u slučaju da se glavni nije otvorio ili se nepravilno otvorio. Da sve bude bezbedno brinu nastavnici padobranstva, koji kontrolišu sve faze pripreme za skok, pakovanja padobrana za skok a prisutni su i u avionu za vreme skokova.

5. Lekarsko uverenje izdaje ovlašćena zdravstvena ustanova (za pregled vazduhoplovnog osoblja) i mora se obezbediti pre izlaska na aerodrom.

6. Osiguranje možete uraditi u aero klubu, po ceni koja važi za sve naše članove.

7. Padobran koji učenici koriste je najnovije generacije, star manje od tri godine i sastoji se od glavne kupole tipa „ krilo “, koja omogućava bezbedno otvaranje i meko prizemljenje, rezervne kupole ( takođe četvrtasta - „ krilo “) i sistema veza, koji je leđnog tipa ( kao ranac ), sa rezervom gore a glavnom kupolom dole.

8. Svaki učenik za vreme skoka opremljen je radio vezom kojom u svakom trenutku može primiti instrukcije nastavnika .

9. Prvi skokovi se izvode iz aviona PZL-104 Wilga, koji nosi 3 padobranca i aviona Cessna 182, za 5 padobranaca.

TEORIJSKI DEO OBUKE

(Ovaj program je utvrđen Rešenjem Saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze pod VII/4 br.)

Osnove teorije skoka padobranom
- Aerodinamika - Fizičke osobine vazduha
- Dinamika fluida
- Aerodinamičke sile i momenti
- Aeroprofili
- Mehanika leta padobranca i padobrana
- Slobodan pad
- Brzina padanja
- Dinamički udar pri otvaranju padobrana
- Brzina spuštanja
- Udar prizemljenja

Tehnika skoka padobranom - Tehnika rada u vazduhoplovu
- Tehnika napuštanja vazduhoplova
- Tehnika slobodnog pada
- Tehnika otvaranja padobrana
- Manevrisanje padobranom
- Izvođenje prizemljenja
- Tehnika otvaranja rezervnog padobrana

Poznavanje padobrana, opreme i vazduhoplova
- Padobran (materijali, konstrukcija i tehnologija izrade)
- Školski padobrani (glavni i rezervni)
- Sportski padobrani
- Sigurnosni uređaji - automati visinomeri
- Zaštitna oprema - odeća, obuća, kacige
- Čuvanje i održavanje padobrana i opreme
- Vazduhoplovi (iz kojih se skače kod nas)

Osnove vazduhoplovne meteorologije
– Atmosfera
- Vazdušna strujanja
- Oblaci
- Meteo instrumenti
- Meteo norme za skokove

Vanredni postupci
- Vanredne situacije u letu vazduhoplova
- Vanredne situacije u slobodnom padu i u spuštanju padobranom (prepreke)
- Neotvaranje padobrana
- Delimično otvaranje padobrana
- Aktiviranje rezervnog padobrana
Vazduhoplovni propisi
- Uslovi za padobrance
- Korišćenje, čuvanje i održavanje padobrana
- Ostali propisi

PRAKTIČNI DEO OBUKE NA ZEMLJI

- Rukovanje padobranom, glavnim i rezervnim, opremom i uređajima (pakovanje, priprema, korišćenje, čuvanje i održavanje).
- Rad na trenažerima (imitacija tehnike skoka, odvoja, sl. pada, spuštanja, doskoka i postupaka u nuždi).
- Opšta fizička priprema (vežbe okretnosti i ravnoteže).

PRAKTIČNI DEO OBUKE U VAZDUHU

- Navođenje vazduhoplova
- Zaokreti
- Salto
- Pristajanje na određeni prostor

Vežbe:
Vežba I (800 — 1.000 met)
Kandidat izvodi skokove na prinudno dejstvo
Samostalan odvoj - stabilno
Imitacija povlačenja ručice gl. padobrana
Kontrola otvaranja kupole
Upravljanje padobranom
Prizemljenje u određenom prostoru
Padobran na prinudno dejstvo
Zaštitna: odeća, obuća, kaciga, visinomer, nož

Vežba II (1.500 met max. dozvoljeno)
- Upoznavanje slobodnog pada
- Stabilni odvoj
- Zauzimanje pravilnog položaja i sl. padu
- Kontrola visine
Padobran na slobodno i dejstvo sa automatom
Zaštitna: - odeća,
- Aktiviranje padobrana
- Kontrola otvaranja gl. padobrana
- Upravljanje padobranom
- Prizemljenje u određenom prostoru (osnovni zadaci)
Koordinacija
- Koordinatno pokretanje ekstremiteta (dodatni zadatak)
Slobodno letenje
- Stabilno slobodno letenje (dodatni zadatak)
- obuća,
- kaciga,
- visinomer,
- nož
Okret
- Izvođenje okreta u obe strane za 90 stepeni (dodatni zadatak)
Zaokreti
- Izvođenje zaokreta u obe strane za 360 stepeni (dodatni zadatak)
Salto
- Izvođenje salta, nazad (dodatni zadatak)
Padobran na slobodno dejstvo sa automatom
Zaštitna - odeća, obuća, kaciga, visinomer, nož

Vežba III ( 2.000 met max. dozvoljeno)
Planiranje: Pikiranje
- "Delta" planiranje prema orijentiru na zemlji
- maksimalno na glavu - pikiranje (dodatni zadaci)
Letenje na leđima
- okretanje na leđa i vraćanje
- zaokreti na leđima i vraćanje (dodatni zadatak)

NAPOMENA:
- Otvaranje rezervnog padobrana - po zadatku izvršiti u skladu sa tehničkim uputstvom za dotični padobran.
- Visina skoka se određuje prema metodskom zadatku i nivou kandidata.
- Prelazak kandidata sa zadatka na naredni zadatak i sa vežbe na narednu vežbu uslovljen je potpunim usvajanjem prethodnog zadatka ili vežbe.

Vazduhoplovna škola raspolaže i odgovarajućom padobranskom literaturom koja će vam dati dodatne informacije ne samo o prvim skokovima , već sadrži informacije o kompletnoj teoriji i praksi izvodjenja skokova padobranom .

Kompletan program obuke padobranaca pogledajte na sajtu: www.aeroklubkikinda.rs/obuka/obuka htm
Ukoliko želite da se prijavite na padobransku obuku, kontaktirajte nas:
NikaAdamov tel. 064 3 88 99 22 ( nika.adamov@sbb.rs)
Marko Pročikević tel. 063 873 51 43 ( promarco@open.telekom.rs)

PADOBRANSKU OBUKU MOŽETE DOBITI I U DRUGIM AEROKLUBOVIMA VS VOJVODINE:
AEROKLUB “NOVI SAD”, Novi Sad,  www.aeroklub-novisad.com/napredna-padobranska-obuka-aff
AEROKLUB “ZRENJANIN“, Zrenjanin,   www.aeroklubzrenjanin.org.rs
AEROKLUB “IVAN SARIĆ“ Subotica, akisu@tippnett.rs tel. 024-557 847, aerodrom: 024-566 136

USLOVI ZA IZVOĐENJE PADOBRANSKIH SKOKOVA U PADOBRANSKOJ ŠKOLI AK “KIKINDA”

PADOBRANAC TREBA :
1. da ima kod sebe važeću dozvolu padobranca,
2. da pokaže knjižicu evidencije skokova padobranom sa uredno upisanim i overenim skokovima,
3. da ima dokumentaciju za glavni i rezervni padobran (knjižice padobrana sa dozvolom za upotrebu i  važećim tehničkim pregledima)
4. da ima osiguranje od štete nanete trećim licima
5. Padobranac može da izvodi skokove i da koristi padobrane za koje je osposobljen, a ako je imao duži prekid u skakanju imaće jedan skok za proveru.

UČENICI PADOBRANCI:                   
1. da je stariji od 16 godina,
2. da je završio teorijsku i praktičnu obuku na zemlji i da je položio testove,
3. da je upisan u knjigu učenika padobranske škole,
4. da ima lekarski pregled (ne stariji od 12 meseci),
5. da ima važeće osiguranje,
6. da pokaže knjižicu evidencije skokova padobranom ili karton o školovanju padobranca sa uredno upisanim i overenim skokovima,
7. za mlađe od 18 godina potrebna je pismena saglasnost roditelja.

TANDEM PADOBRANSKI SKOKOVI

Ako vam se sva ova teorija i učenje o aerodinamici, aeroprofilima, meteorologiji, poznavanju padobrana, opreme i vazduhoplova čini nepotrebnim, ako vas razne tehnike, od napuštanja aviona do prizemljenja, ne zanimaju, ako vazduhoplovne proipise i ostalu vazduhoplovnu regulativu  ne možete da „svarite“ , a opet, jako, jako želite da po svaku cenu napravite taj PRVI PADOBRANSKI SKOK, onda sve ovo što je u poglavlju o padobranskoj obuci, zaboravite i raspitajte se gde možete da izvedete TANDEM SKOK.

Za manje od sat vremena vaš tandem instruktor će vam pružiti osnovnu obuku i ukazati na sve ono što vas očekuje prilikom tandem skoka, kao i na vaše ponašanje u avionu za vreme leta. Instruktor će vam pomoći da stavite na sebe sistem veza kojima ćete, za vreme skoka, biti vezani za instruktora. Ne bojte se! Sistem je napravljen da može da izdrži deset puta veću težinu od vaše. Bez obzira koliko ste teški. Dobićete kacigu za glavu i verovatno padobranski kombinezon. Koristićete padobran dovoljno veliki da bezbedno prizemlji dve osobe, a o svemu ostalom će se postarati vaš tandem nastavnik. You'll be attached together for your parachute jump from 10,000 feet above the earth.After a 20 - 25 minute ride to altitude you will exit the aircraft for an exciting freefall lasting about 30 seconds. Posle 20 - 30 minuta vožnje do visine od 3.000 m. iskočićete iz aviona, “sa instruktorom na leđima”  i doživeti uzbudljiv, nezaboravan,  slobodan pad od 30 sekundi. You or your tandem master will then deploy your main parachute for a peaceful 3 - 5 minute ride back to the dropzone.A zatim ćete, uz pomoć velike kupole glavnog padobrana nastaviti miran let ka zemlji  u kome ćete uživati narednih 3 - 4 minuta “vožnje”. A tandem skydive requires very little training time and is perfect for the person looking for the once-in-a-lifetime thrill.

Tandem skok je najjednostavniji način da doživite sve lepote padobranskog skoka. Za tandem skok vam nije potrabna obuka, ne treba vam lekarsko uverenje,  Sve što vam je potrebno su želja i volja da doživite osećaj zadovoljstva koji vam pruža slobodan pad, da poput sokola koji se ustremio na svoj plen, u par sekundi, letite ka zemlji brzinom od preko 200 km na sat.

Ako uz to želite da sačuvate uspomenu na ove nezaboravne trenutke ili hoćete da se malo pohvalite prijateljima koji baš nešto i ne veruju u vašu priču, obavezno „naručite“  snimatelja, koji će uz određenu doplatu, snimiti kamerom ili fotoaparatom, ceo tok vašeg tandem skoka.

Ako želite da saznate razliku između tandem i solo padobranskog skoka, evo mišljenja jednog iskusnog padobranca:

“Bio sam (i ostao) pripadnik 63.Padobranske Brigade......tandem skok i solo skok su dve kategorije koje se razlikuju baš kao i nebo i zemlja.....postoji više centara u Srbiji gde se to može odraditi i 100% je bezbedno jer se radi o ljudima koji imaju licence i jako veliko iskustvo....ko hoće da proba pravu stvar preporučio bih mu samostalan skok jer je to jedini pravi filing.....tandem skok je isto kao da sedneš na mesto suvozača u trkačkom autu......što se tiče obuke i bezbednosti pravila i propisi su jako strogi tako da ceo proces nadgleda instruktor. Princip je da uvek sam sebi pakuješ padobran uz nadzor instruktora koji kontroliše sve faze pakovanja kao i sve faze samog skoka...... “

NEŽELJENI DOGAĐAJI

Padobranstvo bi se moglo svrstati u grupu ekstremnih sportova, pogotovo neke njegove discipline. Zato je neophodno, zbog svoje lične bezbednosti, kao i bezbednosti ostalih padobranaca, ako se izvode grupni skokovi, da se svi pridržavaju propisane procedure  i pravila i tako maksimalno štite jedni druge. Svaki sportski padobranac, ili padobranac sa dozvolom, pakuje sam svoj padobran. Tako se izbegava faktor tuđeg rizika i stiče poverenje u „svoj padobran“.

Međutim i popred ovih i drugih mera predostrožnosti, udesi i udesna situacije se, povremeno, dešavaju.  Evo kako je to, posle jednog teškog udesa, vodeo i izneo na forumu, jedan od iskusnijih padobranaca:

 „Problemi sa glavnim padobranom, tj. otkaz glavnog padobrana je obično posledica loseg pakovanja i kao rezultat ima nepotpuno otvaranje i naduvavanje kupole. Neka umotavanja konopaca pri otvaranju su “normalna” i česta i ne smatraju se otkazom padobrana. Glavni padobran, u proseku (mada je ovo tesko izračunati) zbog ovog ili onog kvara (prilikom pakovanja) otkaže jednom na svakih 1000 otvaranja (1 promil)... Dakle, može se desiti i iskusnom padobrancu. Postoje otkazi koji se mogu rešiti u letu i otkazi koji zahtevaju odbacivanje glavnog padobrana i zatim otvaranje rezerve. Rezervni padobran je dizajniran da bude ekstremno bezbedan i efikasan u otvaranju. Njih pakuju samo za to posebno ovlascena i sertifikovana lica, i po pravilu se obavezno proverava i prepakuje posle odredjenog broja skokova ili vremenskog isteka. Umotavanje tela u padobran (kao jedan od najgorih mogucih scenaria, jer tada ne mozete efikasno ni otvoriti rezervu) je praktično nemoguće, ukoliko se otvaranje započinje u propisanom polozaju tela. Glavni padobran iz svoje torbe izvlači tzvano “pilot padobranće”, mali padobran koji mora biti slobodan u vazduhu kako bi sila otpora vazduhu bila dovoljna da glavni padobran izvuče iz torbe. Ovo će se desiti jedino ako je pilot “padobranće” direktno par metara iznad vas. Ono gde se umotavanje česće dogadja jeste letenje sa otvorenim kupolama u raznim formacijama sa drugim padobrancima, ili sudar sa drugim padobrancem.

Dobar deo nesreća dešava se prilikom sletanja (sa otvorenim glavnim padobranom) ako padobranac (namerno) pravi neke vratolomije i sleće brže nego što bi inaće trebalo, itd. Uglavnom, u većini slučajeva  kriv je ljudski faktor (sam padobranac).”

PROIZVODNJA PADOBRANA KOD NAS

Početkom tridesetih godina prošlog veka, Komanda Vazduhoplovstva vojske nastojala je da se padobrani za domaće potrebe proizvode u zemlji, s namerom da se otkupi licenca nekog poznatog proizvođača. Pripreme za proizvodnju poverene su fabrici “Kneb i Ditrih” iz Inđije, koja se jedina u zemlji, od 1923. godine orijentisala na proizvodnju letačke opreme i odeće. Sa matičnom fabrikom „Irvin“ iz Bufala, SAD, sklopljen je ugovor o otkupu licence, kupljene su najsavremenije mašine za šivenje padobrana, radnici su završili obuku i specijalizaciju u SAD, nabavljeni su svila, konac i drugi repromaterijal iz matičnih fabrika i proizvodnja je počela 1934. godine. Svečanom početku proizvodnje, pored mnogobrojnih zvanica, prisustvovao je i Leslie Irving lično, poznati padobranac, konstruktor padobrana i vlasnik licence.

Padobrani „Irvin“ izrađivani u Inđiji, spadali su u red najboljih pilotskih padobrana na svetu, u to vreme. Kupola je bila od svile, sa 24 polja, spojena sistemom veza pomoću 24 konopca, prečnika 7,31m, površine oko 50 m², mase 8,5 kg i brzinom propadanja 5m/sec. Prva narudžbina Vojske i mornarice, 1934. godine bila je 300 komada padobrana.

Posle Drugog svetskog rata, tokom 1947. godine, fabrika u Inđiji je nacionalizovana i tranformisana u državno preduzeće „Kluz“ koje se preseljava u novoizgrađene pogone u Beogradu. Do 2007. godine u „Kluzu“ je proizvedeno preko 200.000 padobrana različitih vrsta i konstrukcija (sopstvene konstrukcije i po staroj dokumentaciji). Padobrani su rađeni za potrebe Vojske Jugoslavije, za sportske potrebe, ali i za izvoz u: Nemačku, Italiju, Indoneziju, Indiju, Egipat, Brazil, Argentinu i sve zemlje bišeg „istočnog bloka“.

 „Kluz“ je proizvodio razne vrste padobrana, za posebne potrebe i namene: desantne, školske, sportske, spasilačke, kočeće (za Sovjetske i jugoslovenske avione), transportne, vučne padobrane i paraglajdere, kao i neke posebne vrste.

Pored padobrana u proizvodnom programu „Kluza“ zastupljeni su i letačka odela, uniforme, sistemi za vezivanje na leđima, planinarska oprema, kargo platforme, opruge, različite vrste kargo brava, lovna i kamping oprema, kao i baloni bez korpi i gorionika.

U martu 2006.g. preduzeće je privatizovano i sada posluje pod nazivom  „Kluz padobrani“ a.d. sa 75 zaposlenih i kapacitetom za proizvodnju  2.400 padobrana godišnje.
 
Paraćinski padobrani na evropskom nebu

Firma „Skyblue“ Ljubiše Naumovića iz Paraćina Osnovana je 1990. godine. Proizvodi padobrane, sklopove sistema veza i padobranski ranac. Reč je o opremi vrhunskog kvaliteta, rađenoj po najvišim, američkim standardima.

Padobrane firme „Skyblue“, pored naših padobranaca,  koriste sportisti i rekreativci iz Slovenije, Hrvatske, Češke, Rusije, a prvi primerak prodat je i u Australiji. Porodična firma Naumovića locirana je u Glavici nadomak Paraćina.

TIPOVI PADOBRANA U VOJSCI SRBIJE

Tipovi padobrana koji se koriste u Vojsci Srbije:
PD-08-3U Namena ovog padobrana je školsko-borbena. Omogućava izvođnje skokova na prinudno dejstvo kao i skokova sa stabilizacijom, pod uslovom da težina padobranca (uključujući i opremu) ne prelazi 120 kg, da brzina vazduhoplova nije veća od 350 km/h i da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima. Padobran PD-08-3U je konstruisan kao padobran kombinovanog dejstva; aktiviranje se može izvršiti ručno (pomoću ručice za aktiviranje) i prinudno (pomoću gurtne).
Osnovne karakteristike
Vertikalna brzina spuštanja iznosi od 4,5 - 5,6 m/s. Vreme potrebno za potpuno otvaranje padobrana iznosi 2,5 - 4 sec i to pri brzinama aviona u horizontalnom letu od 100 - 300 km/h sa momentalnim otvaranjem. Pod istim uslovima i upotrebom stabilizirajućeg padobrana, a da padanje nije kraće od 5 sec, vreme potpunog otvaranja padobrana kreće se u granicama od 1,5 - 2 sec. Padobranom se za vreme spuštanja može postići horizontalna brzina u granicama od 0 - 2,5 m/s. Najmanje vreme za izvođenje jednog zaokreta od 360 stepeni iznosi 10,5 sec. Brzina propadanja sa stabilizacijom iznosi 32 m/s.
Tehnicki podaci :
Povrsina glavne kupole iznosi 83,6 kvm. Precnik glavne kupole iznosi 10962 mm. Duzina konopaca glavne kupole iznosi 7770 mm. Tezina padobrana 16,5 kg.

PS - 03 je konstruisan kao padobran kombinovanog dejstva i spada u kategoriju školsko-trenažnih padobrana. Osnovna namena mu je prelazna obuka, ali se može uspešno upotrebiti i za početnu obuku u skokovima na određeni cilj i skokovima sa zadrškom. PS -03 se može koristiti na slobodno dejstvo (otvaranje pomocu ručice) ili na prinudno dejstvo (otvaranje pomoću gurtne za aktiviranje). Pored toga omogućena je i primena automata za otvaranje KAP-3. Padobranom se mogu izvoditi sve vrste skokova pod uslovom da težina padobranca i opreme ne prelazi 120 kg, da brzina padobranca u momentu otvaranja nije veća od 250 km/h i da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima.

Osnovne karakteristike
Srednja brzina spuštanja je 4,5 m/s. Vreme potrebno za otvaranje padobrana od povlačenja ručice do potpunog otvaranja padobrana kreće se u granicama od 3,7 - 2,6 sec Horizontalna brzina do 3 m/s. Vreme trajanja jednog zaokreta od 360 stepeni iznosi od 7 - 10 sec.

Tehnicki podaci :
Težina padobrana je 14 kg. Dimenzije zapakovanog padobrana 420x320x220 mm Prečnik kupole glavnog padobrana 8450 mm. Površina kupole 56 kvm. Dužina konopaca 6500 mm.

KLUZ 1-A
Koristi se isključivo za izvođenje skokova sa aktiviranjem padobrana na slobodno dejstvo. Uslovi za korišćenje ovog padobrana su težina padobranca od 60-120 kg, brzina pri otvaranju do 240 km/h, a najniža visina bezbednog otvaranja je 200 met. za glavnu i 150 met. za rezervnu kupolu. Opis delova kupole: Tip kupole je "Krilo 360" Broj komora 7 Površina kupole je 23,5 m² Raspon krila je 6440 mm. Dužina prednjih nosećih konopaca je 3550 mm. Osnovne karakteristike: Brzina spuštanja glavnom kupolom bez vetra kreće se u rasponu od 3 - 8 m/s Brzina planiranja 4 - 5 m/s Kod ptičijeg prizemljenja brzina spuštanja kreće se od 0,5 - 1,5 m/s. Horizontalna brzina (planiranje bez vetra) krece se od 0,5 - 13 m/s.

Izvor fotografija:
Vikipedia 
Skyblue
Kluz padobrani
Mycity-military

Povodom EVROPSKOG PADOBRANSKOG PRVENSTVA U KLASIČNIM DISCIPLINAMA - KIKINDA 18. – 28. 08. 2011.

Ovaj tekst je priredio:
Željko Vuletić, sekretar VSV-a