Bavi se vazduhoplovstvom
 
 
Bavi se vazduhoplovstvom
 
 

Na početakNa početak

VRHUNSKI REZULTATI - OSVAJAČI MEDALJA

Još od vremena  pančevačkog lekara Dr. Vladimira Aleksića, koji je 17. oktobra 1909. godine napravio prvi let jedrilicom koju je sam izradio, te ga s pravom možemo smatrati “ocem” našeg jedriličarstva, pa preko Ivana Sarića, prvog čoveka koji je kod nas, krajem juna 1910.g.  poleteo avionom (sopstvene izrade) , prvog skoka padobranom koji je izveo Dragutin Dolanska 2. septembra 1926. godine u Novom Sadu, pa do evropskih i svetskih prvaka i svetskih rekordera u raketnom modelarstvu, članova aeroklubova Vazduhoplovnog saveza Vojvodine, s ponosom možemo da kažemo da su prvi “koraci” u vazduhoplovstvu, gotovo svi vazduhoplovni podvizi, vrhunska sportska dostignuća i mnogobrojni svetski rekordi postoguni, upravo na ovim, našim prostorima Panonske ravnice. Podsetićemo se samo nekih, najznačajnijih podviga i rekorda. 

Davne, 1950. godine članovi, tada Aerokluba “Heroj Pinki”  iz Novog Sada, postavili su nekoliko svetskih rekorda u padobranstvu. Prvo je Janko Lutovac, od rane zore, pa do kasnih večernjih sati, skočio 132 puta sa krila aviona, u jednom danu! Podvig vredan i današnjeg divljenja. Omladinka Zagorka Spičanović napravila je 25 skokova u jednom danu, dok je Saša Kljajić izvela skok padobranom sa 120 metara visine (svetski rekord), a Jelena Milanović skok sa svega 90 m. (rekord nije prijavljen). Zbog velikog rizika, danas su ovakvi skokovi padobranom zabranjeni. U Novom Sadu je tokom šezdesetih godina napravljeno i nekoliko visinskih, padobranskih, rekorda. Prvo je postavljen nezvanični rekord sa visine od 6.600 metara, a zatim su 1959.g. Sandić Jovan, Mijić Sava i Laslo Andrija postavili svetski rekord u grupnim skokovima na cilj, da bi 1961.g. bio postavljen rekord u visinskim noćnim skokovima sa 6.200 metara, sa zadrškom i bez zadrške, kao i dnevni rekord sa visine od 7.200 metara.

I u drugim aeroklubovima Vazduhoplovnog saveza Vojvodine se ostvaruju vrhunski sportski rezultati. U Subotici u jedriličarstvu, padobranstvu i motornom zmajarstvu, u Zrenjaninu, u motornom letenju, jedriličarstvu i modelarstvu, u Kikindi u motornom letenju i raketnom modelarstvu, u Novoj Pazovi u vazduhoplovnokm modelarstvu, a u Sremskoj Mitrovici i Rumi u raketnom modelarstvu. Jedriličari iz vojvodjasnskih aeroklubova  bili su dugi niz godina  u samom vrhu jugoslovenskog  jedriličarstva. Legendarni Božidar Komac iz Vršca, trostruki je prvak Jugoslavije: 1953,1955 i 1959. godine, Mita Vuković, iz Subotice, vlasnik je Zlatne značke sa tri dijamanta! najvećeg  jedriličarskog “zvanja”, za šta je trebalo “napraviti” visinu od 5.000 metara i prelet od najmanje 500 km. Zatim njegova klubska drugarica Marija Letić, jedina žena-jedriličar dobitnik Statue “Zlatni orao”. Zrenjaninac, Živa Frenc, osmostruki državni prvak, koji je “žario i palio” našim jedriličarstvom od 1976. pa do danas, Ivan Filko, novosadjanin, takmičar, reprezentativac, nastavnik jedriličarstva, motornog i akrobatskog letenja, petostruki  državni prvak u vazduhoplovnom jedriličarstvu, državni rekorder u preletu sa 667 km. Ovaj,  još uvek neprevazidjeni prelet kod nas, Filko je napravio 1997. godine u Austra- liji, u mestu Tokumbal, na ivici stepsko pustinjskog područja ovog kontinenta. Leteo je iznajmljenom jedrilicom DG 200, na visinama do 3.000 metara, koristeći GPS za navigaciju, kako ne bi “zalutao” u jednoličnom ambijentu žutog pustinjskog beskraja. 

Pravi podvig je bilo i putešestvije  padobranska reprezntacija Jugoslavije, koju su bezmalo činili padobranci iz Aerokluba “Novi Sad” sa trenerom Slavkom Klajićem,  kada je 1994. godine zaobilaznim putevima od Beograda preko Temišvara, Bukurešta  pa vozom preko Rusije i avionom do Karačija, danima putujući,  u poslednji čas stigla u Kinu, na Svetsko prvenstvo u padobranskim skokovima, na opšte iznenadjenje ostalih ekipa. Bilo je to u vreme najžešćih sankcija uvedenih našoj zemlji i ujedno njen prvi “proboj blokade” i izlazak u svet jedne sportske ekipe “iza gvozdene zavese”. U povratku, trener i selektor Slavko Klajić, razvio je našu trobojku na Kineskom zidu, a ta slika je obišla ceo svet.

Ovo takmičenje prati i jedna anegdota  čiji su protagonisti naši takmičari. Naime, na svečanom postrojavanju naša reprezentacija je bila pored Amerikanaca. Ameri su hteli suvenir, majice naših reprezentativaca sa našom trobojkom i ćirilićnim natpisom. Razmena je brzo obavljena, ali zaprepašćenje Amerikanaca je usledilo tek kada su oprali  majice a sa njih, na neki volšeban način, nestala obeležja i boje. Samo bela majica! Naravno, naivni Ameri nisu znali da su u nedostatku pravih boja, naši “uradi sam  majstori”, majice farbali vodenim bojama! Takva su to vremena bila.

Na 42. Padobranskom prvenstvu Jugoslavije u klasičnim disciplinama, za seniore i juniore, koje je održano u Novom Sadu 1995. godine, a koje je od samih takmičara proglašeno za najbolje ikad održano, padobranci AK “Novi Sad” su osvojili gotovo sva prva, druga i treća  mesta pojedinačno i ekipno (sa izuzetkom Svetlane Simić i Ljubiše Naumovića iz Paraćina) ostavljajući iza sebe ekipu Vojske Jugoslavije, čuvene “Vidre” sa čak 40 negativnih poena razlike. Bilo je to zlatno doba Siniše Bradića, Roberta Matarića, Aleksandra Zubana, Dragana Bodržića, Saše Jojića, braće Lolić i njihovog, prerano preminulog, trenera Slavka Klajića. Vreme kada su ovi hrabri, mladi ljudi, u toku samo jedne sezone napravili blizu 3.000 padobranskih skokova i osvojili 58 medalja, od kojih 28 zlatnih!

Od 1995. godine počinje vladavina naših raketnih modelara na evropskoj i svetskoj sceni. Članovi aeroklubova Vazduhoplovnog saveza Vojvodine, pojedinačno ili u sastavu državne reprezentacije, okitili su se mnogobrojnim medaljama i zasluženim priznanjima.
Seriju budućih rekorda i osvajanja medalja započela je Ivana Čudić, članica Aerokluba “Novi                                                                                                                
Sad” koja je još 1995. godine u Liptovskom Mikulašu, u Slovačkoj, postala evropski, juniosrski prvak  u klasi S3A, rakete sa padobranom. Već naredne godine, njena sestra Dragana, popela se na najviši tron osvojivši titulu Svetskog juniorskog prvaka, u klasi S6A, rakete sa trakom. Svake godine, sa evropskog ili svetskog prvenstva, naši takmičari donose šampionske titule. Redjaju se: Branislav Milanović i Andrija Dučak (1998.g.), Dragan Jevtić (2000.g.), Radojica Katanić (2002.g.), Branislav Krčedinac i Bojan Šegrt, juniori  (2004.g.), Radojica Katanić, Zoran Katanić i Živan Josipović, ekipno Evropski prvaci (2005.g.).  Mirko Katanić, junior, osvojio je I nesto i zlatnu medalju u klasi S1A na 16. Svetskom prvenstvu održanom 2006. godine na raketodromu u Bajkonuru u Kazahstanu, istom onom sa koga je poleteo prvi čovek u kosmos.     

Sportisti Vazduhoplovnog saveza Vojvodine su u periodu od 1998.-2004.g. postavili 10 svetskih rekorda: 2004. g. Zoran Katanić na Svetskom kupu u Ljubljani postavlja dva svetska rekorda, u klasi S3C, rakete sa padobranom i u S6B, rakete sa trakom. Zatim, 2002. na Svetskom kupu u Rumi, Andrija Dučak, u kategoriji S9C, žirokopteri, 2001. na Svetskom kupu u Sremskoj Mitrovici, Zoran Katanić, u kategoriji S3B, a Radojica Katanić u kategoriji S9B.  2000. godine postavljena su tri svetska rekorda: u kategoriji žirokoptera Zoran i Radojica Katanić i Andrija Dučak. Radojica Katanić 1998. godine u Bratislavi postavlja, tada nov svetski rekord, u klasi S9A, žirokopteri, popravljajući stari rekord za čak 214%!  Za taj podvig biva nagradjen prestižnom nagradom Medjunarodne vazduhoplovne federacije FAI, “Diplomom Tupoljeva”.

I pored  problema, sa kojima se svakodnevno susreću, naši sportisti su ostavili neizbrisiv trag u sportskom vazduhoplovstvu u svetskim razmerama. Oni su i danas “neprikosnoveni vladari planetarnih visina”, kako je  naše raketne modelare, po povratku sa Svetskog prvanstva u Poljskoj, 2004.g. nazvala Gordana Malenović, novinar ”Sportskog žurnala”. U svom članku Gordana je napisala i ovo: “Iako nemamo vrhunske raketne i svemirske programe, ipak imamo vladare svetskog neba. Naime, od 1996. godine, reprezentacija Srbije i Crne Gore vlada planetarnim raketnim modelarstvom. Naša reprezentacija je do sada imala 9 svetskih prvaka, postigla 10 svetskih rekorda i osvojila više od 40 medalja i pehara na svetskim i evropskim prvenstvima”.  A Siniša Krajinović, predsednik Sportskog saveza Srbije, posle debakla “olimpijaca” na Olimpijskim igrama u Grčkoj 2004.g. i osvojenih titula svetskih prvaka naših raketnih modelara, izjavio je: “Ovi rezultati su melem na ranu za naš sport”.
       

 Pripremio:     
                                                                                            Željko Vuletić, sekretar VSV
                                                                                                                                                                                                             

 
 
     
Copyright © 2008 - Redesign 2010 - All rights reserved Vazduhoplovni Savez Vojvodine & A.M.A. Lalicic