Bavi se vazduhoplovstvom
 
 
Bavi se vazduhoplovstvom
 
 

Na početak Na početak

OD LEGENDI DO BRAĆE RAJT

Dedal-i-IkarPostoji bezbroj legendi o čovekovoj ljubavi i želji za letenjem. Jedna od najlepših i najstarijih, ma da sa tragičnim ishodom, je ona o Ikaru i Dedalu. Dedal, arhitekta i vajaDr i njegov sin Ikar bili su zarobljeni u lavirintu kritskog kralja Minosa. Da bi pobegli sa Krita, Dedal je sebi i svome sinu napravio krila od perja, koja je ulepio voskom. Dedal je upozorio Ikara da ne leti suviše visoko, kako mu sunce ne bi istopilo krila. Medjutim, mladi Ikar, očaran lepotom letenja nije ni primetio kada se suviše približio suncu, vosak se istopio, krila su se raspala i Ikar je pao u More. Ožalošćeni otac je dugo kružio nad mestom gde se Ikar udavio, a onda je, kako legenda kaže, uzleteo i stigao na Siciliju.
 
leonardo-1
 
leonardo-2
 
model-3
 

manojloU zabludu o mogućnosti letenja, snagom svojih mišića, uverio se krajem novembra 1841. godine i kovački kalfa Manojlo. On je, kako u svojoj knjizi «Vek avijacije»( Beočin, 2003.g.) piše Čedomir Janić, pokušao u Beogradu, da sa visokog krova Đumrukane (Carinarnice) na obali reke Save, poleti spravom koja je predstavljala kombinaciju krila sličnih ptičijim i malog padobrana, predviđenog da ublaži pad pri sletanju. Manojlo je preleteo preko glava brojnih posmatrača, ali se ubrzo srušio u snežni nanos! Sneg i padobran spasli su mu život! Bio je to prvi zabeleženi pokušaj leta u Srbiji.

Tačno 50 godina posle ovog «leta», nemački inženjer, Oto Lilijental, napravio je «nešto slično, al ni nalik» krilima kalfe Manojla, pa je tom napravom poleteo 1891. godine. U želji da utvrdi najpovoljniji položaj krila letelice i kormila kojim će se obezbediti upravljanje i stabilnost, Lilijental je, do 1896. izvršio, u blizini Berlina, više od 2.000 letova spuštajući se sa omanje uzvišice. Planeri, koji su bili nakačeni na Lilijentala, su imali oblik ptičijih krila, a izradjivani su od vrbovog pruća presvučenog platnom. Ravnotežu u letu Lilijental je održavao pomeranjem položaja tela: levo-desno, napred-nazad. Zahvaljujući vetru (sili uzgona) uspeo je da preleti 250 metara. Ove letelice su bile u stvari jedrilicei, pa se Lilijental, koji je 1896.g. poginuo, u jednom od svojih letova, smatra ocem jedriličarstva.

 
Otto-lilienthal
 
lilienthal
 

Da se vratimo nekih 100 godina u nazad i nastavimo  hronološkim redom kojim smo započeli ovu priču. Mnogi smatraju da stvarno letenje i istorija vazduhoplovstva počinju sa braćom Mongolfije, koja su 5. juna 1783. u Anonaju, u blizini Liona, pred nepoverljivim dostojanstvenicima gradskog odbora, napunila toplim vazduhom svoj balon od platna i papira, pa se zgužvana vreća, koja je ležala na zemlji, za čas pretvorila u džinovsku loptu, podigla u visinu i preletela 1.500 metara. Braća su nastavila da usavršavaju svoj pronalazak, pa su u novembru iste godine, napravili nov balon koji je u svojoj korpi poneo, prvo,  jednog petla, patku i ovna, a 21. novembra 1783.g.  Markiza od Arlanda i Pilatr de Rozijea, putnika dobrovoljca. Balon sa dva putnika se lako  podigao u vazduh pa je za 25 minuta leta  preleteo  preko Pariza i  spustio se na livadu desetak kilometara od grada.

Nakon ovog istorijskog poduhvata, baloni su  počeli da «niču» na sve strane. Punjeni su toplim vazduhom ili vodonikom, koji je lako zapaljiv, pa je dolazilo do mnogobrojnih eksplozija i požara. Prvi upravljivi dirižabl, dužine 44 metara sa motorom od 5 ks, poleteo je 24. septembra 1852. godine, a napravio ga je Francuz Anri Žifar. 

Norge9. maja 1926.g. poleteo je ka najhladnijem kontinentu, dirižabl «Norge» koji se s članovima norveške ekspedicije, 11. maja 1926.g. spustio na Severni pol, tu se zadržao dva sata radi obavljanja naučnih istraživanja i  uspešno nastavio put do AljaskeJedan od najpoznatijih graditelja dirižabla bio je nemački general, grof Ferdinand fon Cepelin koji gradi prave vazdušne grdosije.

Kako je to izgledalo dočaraće će nam Čedomir Janić, dugogodišnji direktor Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva, koji u svojoj knjizi navodi: «18. septembra 1928. godine poleteo je nemački dirižabl «LZ-127» - «Graf Cepelin» koji je projektovao naslednik grofa Cepelina, dr.Hugo Eksner. Dirižabl je bio dugačak 126 m, imao je prečnik 30 m i bio je napunjen sa 105.000 m3 gasa. Imao je pet «Majbahovih» motora od po 500 ks, koji su obezbedjivali brzinu leta od 115 km/čas. Ukupna težina dirižabla dostizala je 116.800 kg, a mogao je da primi i 20 putnika kojima je bio obezbedjen najveći komfor. Cepelin je bio namenjen održavanju redovnog prekookeanskog saobraćaja, pa je već 11. oktobra1928. god. obavio prvi komercijalni let preko severnog Atlantika, od Fridrishafena do Nju Džersija, a od 1930. leteo je i preko južnog Atlantika ka Rio de Žaneiru.

 
graf-zeppelin
 
hindenburg
 
«LZ-127» je prvi, od 8. do 29. avgusta obleteo Zemljinu kuglu preletevši 34.583 km. Od maja 1937, na linijama za SAD  «LZ-127» zamenio je novi dirižabl «LZ-129» - «Hidnerburg»,  koji je već 6. juna 1937.g. izgoreo za svega 36 sekundi, zbog električnog pražnjenja pri prinudnom prizemljenju i sticaja nesrećnih okolnosti. Inače ova grdosija, ponos nemačkog vazduhoplovstva, bila je dugačka 248 m,  pokretala su je 4 motora od po 1.200 ks, imala  je 72 luksuzne putničke kabine, restorane i druge pogodnosti za svoje putnike.»
Pripremio:
                                                                                        Željko Vuletić, sekretar VSV
 
 
     
       
Copyright © 2008 - Redesign 2010 - All rights reserved Vazduhoplovni Savez Vojvodine & A.M.A. Lalicic