Bavi se vazduhoplovstvom
 
 
Bavi se vazduhoplovstvom
 
 

Na početak Na početak

KOSMIČKO DOBA

U svojoj knjizi «Večni trag» (Prometej, Novi Sad i Vojnoizdavački zavod, Beograd), vazduhoplovni inženjer i naš najpoznatiji «izveštač» sa kosmodroma u Bajkonuru i Kejp Kenediju, Milivoj Jugin, o događaju koji je izmenio svet, piše: «...Drugovi sa kojima sam radio znali su za ovaj moj hobi (kosmonautika). Neko je od njih «ulovio» prvu vest Radio Beograda o «veštačkom Mesecu» i uleteo u konstrukcioni biro, k meni:
Rusi lansirali veštački satelit! Sada na radiju upravo govore o tome.

Kao izbačen iz katapulta odjurio sam do radio-aparata. Prvo što sam čuo bili su piskavi, ujednačeni tonovi: bip...bip...bip... U magnovenju me to podseti na plač tek rođenog deteta. To je, donekle, bilo tačno. Iz dalekog kosmičkog prostora do nas je dopirao «glas» kosmičkog novorođenčeta, vasionske bebe - «Sputnjika-1».
On je oglašavao početak kosmičke ere čovečanstva.»

Tog 4. oktobra 1957. g. u SSSR-u je lansiran prvi Zemljin veštački satelit «Sputnjik-1». Loptastog oblika, prečnika 0,58 m, i težine 83,6 kg, satelit je nosio radio predajnike, koji su slali signale u obliku telegrafskih znakova. «Sputnjik-1» je leteo po eliptičnoj putanji, na udaljenosti od Zemlje od 228 do 947 km. i obilazio je našu Planetu za 96,17 minuta. Posle tri meseca, 4. januara 1958.g. ušao je u guste slojeve Zemljine atmosfere i sagoreo.

 
Sputnik_1
 
lajka
 

 Samo mesec dana posle prvog, u kosmos je lansiran drugi veštački satelit «Sputnjik-2» noseći u sebi prvo živo biće, simpatičnu, belu kerušu Lajku. Na tom putu bez povratka, Lajka je svesno žrtvovana, jer problem povratka na zemlju i samo prizemljenje,još nisu bili rešeni. Lajka je uspavana, a dragoceni podaci o dugotrajnom bestežinskom stanju i boravku u kosmosu, utrli su put čoveku u vasionu.

vastok_1« Došao je i taj dugo očekivani dan! 12. april 1961. godine. Datum koji će istorija zlatnim slovima zapisati u knjigu vekova, a stotine miliona živih savremenika, bez zapisivanja, pamtiti čitavog života. I ja sam jedan od njih» zapisao je Milivoj Jugin. 

12. aprila 1961. godine u 9 sati i 7 minuta po moskovskom vremenu, u kabini kosmičkog broda «vastok» poleteo je prvi kosmonaut sveta, Jurij Aleksejević Gagarin. Raketa «vastok» je poletela sa kosmodroma Bajkonur i ponela Gagarina u orbitu oko Zemlje. Posle obilaska oko naše Planete za 108 minuta, koliko je trajao taj «krug» kapsula sa prvim kosmonautom uspešno se spustila na zemlju u blizini Saratova. Bila je to velika pobeda čoveka, koji je ovim letom širom otvorio vrata kosmosa.

 
jurij_aleksejevic_gagarin
 
valentina_tereshkova
 
leonov
 

16. juna 1963.g. kosmičkim brodom «vastok-6» poletela je u svemir prva žena, kosmonaut, Valentina Vladimirovna Terješkova. Posle trodnevnog boravka u kosmosu i 48 obilazaka oko Zemlje, Terješkova se bezbedno spustila u blizini grada Karagande.

nasa_kalendar_april18. mart 1965.g. Iz kosmičkog broda «vashod-2» prvi put je čovek izašao u kosmički prostor. Bio je to kosmonaut Aleksej Leonov, obučen u specijalni skafander koji je bio vezan za brod kablom dugim 5,35 metara. Leonov je izvan broda proveo 12 minuta i 9 sekundi, dok je TV prenos ove «šetnje» kosmosom emitovan u celom svetu. Kasnije su ovakvi izlasci u svemir postali «redovna pojava» kada je trebalo izvršiti proveru ili neku popravku na svemirskom brodu ili svemirskoj stanici.

U ovakvim okolnostima, futurističko putovanje na Mesec, Žila Verna, izgubilo je oreol naučne fantastike i postalo sasvim realno ostvarenje.

 
saturn_5
 
amstrong_kolins_oldrin
 
16. jula 1969.g. u 9 člasova i 31 minut po lokalnom vremenu, poletela je sa lansirnog postolja u Kejp Kanaveralu na Floridi, grdosija od 110 metara visine, (oblakoder od 46 spratova) trostepena raketa nosač «Saturn-V» pokretana snagom svojih 5 džinovskih motora ukupne jačine 100 četvoromotornih putničkih aviona «Boing-707». Na put dug 380.000 km. do našeg prirodnog satelita, Meseca, koji će prevaliti u narednih 5 dana, nosila je, na svom vrhu, kapsulu sa komandno-servisnim modulom, u kome su bila tri američka kosmonauta: Nil Amstrong, Majkl Kolins i Edvin Oldrin. Srećan put...

korakPosle 5 dana puta ka Mesecu, 21. jula 1969.g. pošto je prethodno tri puta obišao oko Meseca, mesečev brod «Orao» se odvojio od komandnog modula i sleteo na naš prirodni satelit! U 2 sata, 56 minuta i 15 sekundi na površinu Meseca zakoračio je prvi čovek, astronaut Nil Amstrong i tom prilikom izgovorio istorijsku rečenicu: «Ovo je mali korak za čoveka, a džinovski skok za čovečanstvo!».

U 3 sata i 11 minuta Amstrongovoj šetnji po površini Meseca pridružio se i Edvin Oldrin. Ovaj istorijski trenutak na Zemlji je sa uzbuđenjem i nevericom, putem direktnog TV prenosa, pratilo na stotine miliona ljudi. Za 2 sata i 30 minuta, koliko su astronauti proveli na površini Meseca, izvršili su nekoliko eksperimenata, postavili naučnu stanicu i uzeli uzorke Mesečevog tla. Po povratku u Mesečev brod, sledećeg dana, u 1 sat i 54 minuta, astronauti su poleteli sa Meseca i spojili se sa komandno-servisnim segmentom «apola-11» koji je sa Majklom Kolinsom kružio oko Meseca. 24. jula 1969.g. astronauti su se, u kapsuli «Apola-11», uz tri bela okrugla padobrana, bezbedno spustili na površinu Pacifika, gde ih je čekala čitava flota brodova na čelu sa nosačem aviona «Hornet». Posle 195 časova, 18 minuta i 35 sekundi, ovaj istorijski let Osvojena je Zemlja, osvojen je i Mesec. U svojoj iskonskoj želji za osvajanjem, Čovek je krenuo u osvajanje kosmosa. Poslao je svemirske sonde ka planetama sunčevog sistema i dalekim sazvežđima i počeo da gradi svemirske stanice oko «plave» Planete.

12.april 1981.g. pomoću snažne «buster» rakete iz Kejp Kaneverala poleteo je raketoplan «Kolumbija» iz porodice «spejs-šatla» prenoseći, po ko zna koji put, u orbitu oko Zemlje, delove za izgradnju kosmičkih stanica i snabdevanje članova njihovih posada. U orbitu se postavljaju špijunski i telekomunikacioni sateliti, bez kojih na Zemlji ne bi bilo međunarodnih TV prenosa, interneta i mobilnie telefonije, bežičnog prenosa energije i stvaranja «globalnog sela». Pa gde su granice čovekovih dostignuća? Ima li kraja? Možda je odgovor na ovo pitanje najbolje dao jedan klinja u simpatičnoj knjižici «Olovka piše srcem», zbirci odgovora mališana iz vrtića i obdaništa, na razna pitanja. Na postavljeno pitanje šta je to «kraj» a šta «početak» klinja je filozofski odgovorio: «početak je kada sam se ja rodio, a kraja nema»! 
 
Space_Shuttle_Columbia
 
nasa_kalendar_maj
 

Na žalost, ovi ogromni uspesi, «koraci od 777 milja» plaćeni su i mnogim žrtvama. Od prvog leta avionom, i pre toga, pa sve do danas, mnogi vazduhoplovci i kosmonauti dali su svoj život u brojnim letovima na putu tehničkog i tehnološkog razvoja vazduhoplovstva i istraživanja kosmosa. Navešćemo neke (objavljene) svemirske nesreće:

27. januar 1967.g. Kosmonauti Gas Grisom, Edvard Vajt i Rodžer Čofi izgoreli su u kabini «Apola» kada je vatra zahvatila komandni modul na vrhu rakete nosača tokom testa i priprema za prvi let, u Centru za svemirske letove «Kenedi».

24. april 1967.g. Sovjetski kosmonaut Vladimir Komarov poginuo je kada se svemirska letelica «Sojuz-1» srušila pri povratku na Zemlju.

29. jun 1971.g. Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev poginuli su prilikom povratka «Sojuz-11» na Zemlju. Vladina komisija je odbacila mogućnost da su trojica astronauta poginula, 30 minuta pre sletanja, zbog gubitka pritiska u letelici uzrokovanom neispravnim ventilom.

28. januar 1968.g. Spejs šatl «Čelindžer» je eksplodirao samo 73 sekunde nakon poletanja.U eksploziji je poginulo svih 7 astronauta, uključujući i Kristinu Mekalof, koja je trebalo da bude prva učiteljica u svemiru. Pored nje poginuli su: Frensis Skobi, Majkl Smit, Elison Onizuka, Džudit Resnik, Ronald Meknair i Gregori Džarvis.

challenger1. februar 2003.g. Spejs šatl «Kolumbija» se, pri povratku na zemlju zapalio i raspao na visini od 62.100 metara, samo 16 minuta pre sletanja u Centar za svemirske letove «Kenedi» na Floridi. Šatl se vraćao sa šesnaestodnevne misije tokom koje je izvodio uspešne naučne eksperimente. U Šatlu je bilo 7 astronauta, uključujući i dve žene i prvog astronauta iz Izraela. Poginuli su: Rik Hasbend, Kalapana Šavla, Vilijem Mekul, Dejvid Braun, Lorel Klark, Majkl Anderson i Ilan Ramon. 

Američki predsdnik Džordž Buš je, povodom ove katastrofe izjavio, da je to veliki dan tuge, ali i da će se osvajanja svemira nastaviti, uprkos nesreći koj je zadesila «Kolumbiju». 

 
 
     
       
 
Copyright © 2008 - Redesign 2010 - All rights reserved Vazduhoplovni Savez Vojvodine & A.M.A. Lalicic