Bavi se vazduhoplovstvom
 
 
Bavi se vazduhoplovstvom
 
 

Na početakNa početak

KORACI OD «SEDAM MILJA»

braca-rajt17. decembar 1903. godine, najveći je dogadjaj u istoriji avijacije! Toga dana, dva skromna, ali velika pronalazača, braća Vilbur i Orvil Rajt, izvršila su, u Kiti Houku, pustinji na obali Severne Karoline u Americi, prvo uspešno letenje aeroplanom, koji je bio snabdeven motorom. Ovom prvom letu prisustvovalo je svega pet osoba sa obližnje meteorološke stanice,  jer se niko nije nadao ovako velikom, epohalnom, uspehu. Ipak, napravljen je i sačuvan snimak ovog prvog, istorijskog leta, braće Rajt.

Prvi let, izveo je Orvil avionom «Flajer 1» koji su braća sama napravili i ma da je trajao svega 12 sekundi sa preletom od 37 metara, ostaće trajno zabeležen zlatnim slovima u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Drugo i treće letenje trajalo je nešto duže, a pri četvrtom letu istog dana, Vilbur je ostao u vazduhu 59 sekundi i za to vreme preleteo oko 852 stope (250 metara) na visini od 3 metra. Ovaj dvokrilac braće Rajt imao je sve osnovne delove kasnijih, savremenih aviona.

Tehničke karakteristike aviona «Flajer 1»Flajer-1

Dužina                     6,4 m.
Razmah krila         12,3 m.
Površina krila         7,4 m.
Motor                       12 ks
Prečnik elisa           2,5 m.
Težina aviona        340 kg.
        
Posle ovih istorijskih letova braće Rajt i mnogobrojnih, zabeleženih i nepomenutih pokušaja hrabrih konstruktora raznih letećih  naprava obuhvačenih zajedničkim nazivom-avion, početkom XX veka dolazi do naglog razvoja avijatike, a letači, koji su najčešće i konstruktori svojih letelica, takmiče se u postavljanju mnogobrojnih rekorda.

Spomenućemo samo neke od značajnih dogadjaja koje,  u  svojoj knjizi «Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva» (Beograd, 1932.g.), navodi rezervni vazduhoplovni kapetan I klase, Sava Mikić.

- 15. i 20. septembra 1904.g. Orvil Raj je napravio prvi viraž svojim avionom (skretanje u levo i desno).

- 13. januar 2008. poznati francuski pilot i konstruktor Anri Farman, prvi put preleće avionom «Voazen» razdaljinu od jednog kilometra i postavlja nov svetski rekord.

- 22. marta 1908. izvršeno je prvo letenje sa putnikom. Let je trajao svega nekoliko sekundi, na avionu tipa «Voazen» a Izveo ga je pilot Leon Delagramž sa putnikom Anri Farmanom, u Francuskoj.

U vremenu od avgusta do decembra 1908. godine Vilbur Rajt je postogao svetski rekord u dužini trajanja leta, dužini preleta i brzini, sa i bez putnika. Tako je:
- 12. septembra 1908.g. za 1 sat, 31 minut i 25 sekundi preleteo  66 km i 600 m.
- 18. decembra 1908.g. za 1 sat, 54 minuta i 53 sekunde preleteo je 99 km i 800 m.
- 31. decembra 1908.g. za 2 sata, 20 minuta i 23 sekunde preleteo je 124 km. i 700 m.

- 25. jula 1909.g. slavni francuski pilot Luj Blerio, na svom monoplanu (jednokrilcu) «Blerio XI» prvi je preleteo La Manš i prešao iz Francuske u Engkesku (Kale-Dover 38 km) za 36 minuta.

- 28. marta 1910.g. Anri Fabr je izvršio prvi let hidroavionom.

U proleće 1910.g.  čuveni francuski konstruktor Anri Flaman i njegov saradnik Somer izvršili su prvo noćno letenje, pošto su prethodno, na svoj monoplan motirali lampione od papira.

- 13. jula 1910.g. Leon Moran sa avionom «Blerio» prvi put je postigao brzinu od 100 km/čas i tako postavio nov svetski rekord.

- 23. oktobra 1911. avion je prvi put upotrebljen u ratu izmedju Italije i Turske.

- 1.marta 1912.g. američki avijatičar Beri napravio je prvi padobranski skok u Sent Luju, USA.

- 1. septembra 1913.g. proslavljeni francuski avijatičar Pegu, prvi je, na avionu tipa «Blerio», izvršio «letenje na ledjima» poznato pod nazivom «luping».

- 15. maja 1918.g. avion je uveden u poštanski saobraćaj na relacici od Njujorka do Sanfranciska.

- 24. aprila 1919.g. izvršeno je osvećenje prvog redovnog avionskog putničkog saobraćaja na liniji Pariz-Lil.

- 16. i 17. maja 1919.g. napravljen je prvi let preko Atlantskog okeana hidroavionom tipa «Kurtis». Let je napravio avijatičar Rid iz Nove Zemlje, a putovanje je započelo iz Njujorka, preko Lisabona do Plajmuta.

- 1. aprila 1921.g. gospodjica Boland avionom «Kordom-3» preleće planinski masiv Kordiljera u Andima, kao prva žena, što je senzacionalno odjeknulo u svetskoj javnosti.

- 2. novembra 1923.g. pilot Braun na avionu «Kurtis» prelazi brzinu od 400 km/čas.

- 6. novembra 1923.g. pilot Sadi Lekont, na avionu «Njepor Delaž» prelazi visinu od 11.000 metara i postaje prvi čovek koji je «ušao» u stratosferu.    

Protutnjala su dva svetska rata i za sobom ostavila pustoš. Na žalost u tome je značajnu ulogu imala i već dobro razvijena vojna avijacija. 6. avgusta 1945. godine, u 8 časova i 16 minuta, iz američke supertvrdžave, aviona «B-29» bačena je prva uranijumska atomska bomba na japanski grad Hirošimu od koje je, direktno ili kasnije od posledica zračenja, stradalo blizu 200.000 ljudi. Tri dana kasnije, 9. avgusta 1945. Amerikanci su bacili drugu atomsku bombu na grad Nagasaki, gde je zabeleženo novih 70.000 žrtava. Ove atomske bombe su ubrzale kapitulaciju Japana, nagoveštavajući kraj 2. Svetskog rata i najavljujući atomsku eru u istoriji čovečanstva, ali i  neslućene mogućnosti  na uništenju civilizacijskih tekovina pa  i samog čoveka.

Krajem Drugog svetskog rata kao i u posleratnim godinama, došlo je do ubrzanog razvoja aviona sa mlaznim motorima,  prvo vojnih, a kasnije i putničkih.

fau-1Preteča raketnih letelica bila je nemačka leteća bomba «fau-1» kojom su Nemci, 13. juna 1944. godine počeli da  bombarduju Englesku. V-1 je bila bespilotna letelica, dužine 7,75 m i razmaha krila od 4,6 m. Za pogon je koristila pulsirajući mlazni motor od 500 kg potiska. Letela je na visino od oko 1.000 metara pri brzino od 580 km/čas i mogla je da ponese 850 kg. Eksploziva.

- 6.septembra 1944. na Pariz je ispaljena prva raketa «fau-2». Za razliku od V-1, V-2 je imala nadzvučnu brzinu i dužinu od 14 m. sa raketnim motorom na alkohol i tečni kiseonik koji su razvijali potisak od 28.000 kilograma. Raketa je dostizala visinu od 180 km i dolet do 350 km. Nosila je bojevu glavu sa 1.000 kg eksploziva, ali je podbacivala u preciznosti do 4 km. Za 7 meseci na London je lansirano 1.300 V-2, na Antverpen 1610, a na Brisel 151. Glavni konstruktor «fau-2» bio je Verner fon Braun koji se odmah po kapitulaciji Nemačke predao američkoj armiji i nastavio usavršavanje raketa u SAD.

fau-2
Bel-X-1

- 14. oktobra 1947. g. Američki probni pilot, kapetan Čarls Jeger, prvi je avionom na raketni pogon «Bel X-1» postigao brzinu od 1,015 maha, odnosno 1.078 km/čas i tako dostigavši visinu  od 12.800 m. uspeo da probije famozni «zvučni zid».

- 2. marta 1949.g. supertvrdjava američke avijacije «Boing B-50»-«Lucki Lady II» izvršila je prvi let oko sveta bez medjusletanja. Avion je preleteo 37.523 km za 94 sata i 1 minut uz prosečnu brzinu od 398 km/čas. U toku leta 4 puta je punjen gorivom u vazduhu iz aviona cisterne. Pilot, kapetan Džejms Galager, sa 14 članova posade, poleteo je iz baze Fort Vorth u Teksasu 26. februara i sleteo na isto mesto 2. marta 1949.g.

- 27. jula 1949.g. poleteo je prvi putnički avion na mlazni pogon. Britanski «De hevilend komet 1» čija su 4 mlazna motora smeštena u korenu krila. Imao je čistu aerodinamičku liniju, što mu je omogućavalo da leti putnom brzinom od 788 km/čas na visini od 10.700 metara. Bila je to prava prekretnica u razvoju vazdušnog saobraćaja.

Ruski odgovor na ovaj izazov bio je mlazni putnički avion Tupoljev «TU-104» kojim je 15. maja 1955. predsednik Sovjetske vlade, Maljenkov, doleteo u posetu Londonu i izazvao pravi šok u svetskoj javnosti, kao  u i stručnim krugovima, jer se do tada nije znalo da Sovjeti raspolažu novom tehnologijom.

- 26. decembra 1958. godine kompanija Pan Am uključila je četvoromotorne avione sa 180 putnika , tipa «boing B-707» na redovnoj liniji Njujork-Pariz, preko severnog Atlantika. Ovi moćni avioni, izradjeni u 880 primeraka, zagospodarili su svetskim vazdušnim saobraćajem. U floti našeg avioprevoznika – JAT, «B-707» je leteo od 1970. do 1987.g. na interkontinentalnim linijama. Vojna verzija ovog aviona, pod oznakom «KS-135» korišćena je kao leteći tanker, a od 1972. godine verzija «E-3A» opremljena elektronikom i velikim, prepoznatljivim  tanjirastim  radarom iza zadnjeg dela trupa, koristi se u sistemu AVAKS.

avaks
bel-X-15A-2

- 3. oktobra 1967. g.  pilot , major Vilijem Najt, na raketoplanu  «bel X-15A-2» uspeo je na letu iz vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji da dostigne brzinu od 6,72 maha (8.320 km/čas) najveću brzinu postignutu do danas!

- 31. decembra 1968.g. dva meseca pre svog konkurenta, francusko-engleskog «Konkorda» poleteo je sovjetski supersonični putnički avion «Tupoljev TU-144» koji je predstavljao pravo tehnološko čudo: prvi je dostigao dvostruku brzinu zvuka i prvi je uveden u redovan vazdušni saobraćaj ka Dalekom istoku i jugu SSSR-a. Napravljeno je ukupno 13 «TU-144» od kojih su 2 stradala greškom pilota, pa su ubrzo posle toga povučeni iz saobraćaja.

 
Tupoljev-TU-144
 
konkord
 

- 2.matra 1969. godine poleteo je prototip, a 1. oktobra 1969.g. supersonični putnički avion «konkord» uspeo je da probije «zvučni zid». U redovnoj eksploataciji na linijama između Evrope i Amerike «Konkord» je leteo dvostrukom brzinom zvuka (2.155 km/čas) na visini od 15.000 m i sa 144 putnika prelazio rastojanjeizmeđu Pariza i Njujorka za samo 3 sata i30 minuta! Iako namenjen poslovnim ljudima, «konkord» je, posle udesa u julu 2000 g. (pre svega iz komercijalnih razloga) povučen iz saobraćaja juna 2003. godine. 

- 9. februara 1969.g. sa aerodroma kompanije «Boing» u sijetlu, poleteo je «boing-747», koji je zbog svojih ogromnih dimenzija odmah dobio nadimak «džambo». Ovaj džin medju putničkim avionima, predviđen da ponese više od 500 putnika na najdužim rastojanjima, proizveden je u više varijanti, a jedna od modifikacija je namenjena prevozu «spejs šatla».

 
boing-747
 

- 2. decembra 1988.g. sa aerodroma u Kijevu (gde se nalaze pogoni fabrike «Antonov») poleteo je najveći avion savremenog doba, «Antonov AN-225». Ovaj kolos težak 250 tona ima 6 mlaznih motora i nosivost od preko 150 t. Namenjen je ispitivanju ruskog raketoplana «Buran» bez posade, koji je bio zakačen na «TU 255» i na velikim visinama otkačen da sleti na zemlju kao jedrilica, slično američkom «spejs šatlu», posle povratka iz kosmosa. «TU-255» leti pod Ukrajinskim oznakama, koristi se i za prevoz velikih tereta, a izrađen je samo u jednom primerku.

 
Antonov-AN-225
 
A3XXTačno 100 godina posle  prvog leta braće Rajt, najveći svetski proizvođači aviona «Erbas» i «Boing» predviđaju dalju ekspanziju putničkog saobraćaja i u međusobnoj utakmici za više i bolje ulaze u razvoj megaaviona. Evropski konzorcijum «Erbas» u svom projektu «A3XX» tržištu nudi potpuno nov projekat vazduhoplova ogromne nosivosti: od 500 do 700 putnika! Planirana dužina aviona je 73 m!  dvostruko više nego što su braća Rajt prevalila u svom prvom, istorijskom, letu 1903.godine! Da li su tada mogli i da sanjaju kakav su korak napravili utirući put daljem razvoju vazduhoplovstva? Ovaj kolos sa dve putničke palube po celoj dužini trupa aviona, sa rasponom krila od 79 m. visinom od 24,1 m (visina desetosprat-nice) i promerom trupa od 7,1 m. povezivaće najudaljenije krajeve planete Zemlje, pomerajući granice mogućeg do neslućenih visina.
Pripremio:
                                                                                        Željko Vuletić, sekretar VSV
 
 
 
     
       
Copyright © 2008 - Redesign 2010 - All rights reserved Vazduhoplovni Savez Vojvodine & A.M.A. Lalicic